Nova Evropa

изгледало природно да се у згодан час с њиме стопи, Бугари, који по свом карактеру — ако је реч о истрајности, методичности, бруталности, и егојизму — доиста одговарају Прусима, служили су се истим методама пропагирајући идеју бугарcke хегемоније међу народним масама. МИ они су, баш као пангермани, хтели да узму несамо територије на којима станују Бугари, него и друге за којима се они било с кога разлога полакомише. Тако је Велика Бугарска обухватала Добруџу, обалу Егејског Мора (где станују Грци), па чисто српске крајеве Ниш и призренски округ (које су сами Бугари пред рат 1912 признали Србима). Запажајући тачно овако политичко расположење Бугара, ствараоци пангерманског плана нису жалили труда да што боље утврде свој положај у Бугарској, и то још одмах после Руско-турског Рата од 1877 —78. Када је свргнут Александар Батенберг, попео се на бугарски престол, благодарећи немачким интригама, Фердинанд Кобург, Немачка је свим средствима подупирала русофобску партију Стамбулова. И Балкански Рат (1912), мада није ишао у прилог пангерманског плана, искористила је ипак Немачка, подстичући Бугарску да удари на Србију. Дело је ово овенчао бугарско-немачки савез склопљен у априлу 1914, — Теже је ишло с Румунијом. Иако је Немачка успела била да ојача свој утицај у Румунији доведавши једног Хохенцолерна на краљевски престо, било је ипак јасно да се Румуни неће приволети бугарској хегемонији. Осим тога су у политици Румуније играла важну улогу још два питања; бесарабско и ердељско; највиши циљ Румуније био је, да уједини сву једнокрвну браћу, и ону под Аустријом и ону под Русијом, па како је у онај мах било тешко посизати за обим јабукама, ствараоци пангерманског плана настојали су да обрате пажњу Румуна на Бесарабију, обећавајући им је као уздарје —- ако подупру пангерманизам, Али ту Немачка није успела, јер се Румунија, као што знамо, приволела Антанти. — И у Грчкој се ширио, као у Румунији, немачки утицај благодарећи породичним везама између краља и цара Вилхелма; а затим, што су Немци нато трошили много новаца, Али и Грчка је, баш као и Румунија, осетила колика јој опасност прети од остварења пангерманскот плана, па се и она отимала „почасти“ да постане посве зависном од Џангерманског Царства, и да у њему једном касније ишчезне баш као и Холандија. — Напокон су аутори пангерманског плана били начисто с положајем других двеју балканских држава, Србије и Црне Горе, па су то питање хтели решити без многих обзира: будући да је Србија била главним непријатељем њихова плана, требало је да издржи најжешћи ударац.

(С панисламским питањем везало се пангерманско можда још теже него ли с балканским, и та је веза, по својим после-

456