Nova Evropa

званичном изјавом обескрепи оно што су ГР. Љуба Јовановић и Ст, Станојевић изјавили, односно написали, 0 позадини видовданског Сарајевског Атентата, Нато је влада Г. Пашића додуше најавила, да ће у овом питању објавити ових дана своју Плаву Књигу, али те књиге никако нема ево ни на више мјесеца након познате оптужбе Маге Е, Durham m nosa Дра. СитонВатсона, Доказ, да влада Г, Пашића поступа с не мање лакомислености од господе која су изазвала ову кампању,

Како се у овој полемици претресају, нарочито у чланцима Г. Љубе Јовановића, и тадање наше опћените и друштвене прилике, а како је баш „Нова Европа“ живо захватила у ову полемику, сматрам да неће бити на одмет ако бацим са неколико ријечи нешто свијетла на тадањи покрет југословенске нацијоналистичке омдадине, и на моменте с којима је она ве» зивала своју акцију за ослобођење и уједињење југословенских покрајина. Сматрам да је то потребно утолико више, што је тај дио нашега укупног нацијоналног рада, настојања, и борбе за слободу и јединство, остао доста непознат, па да ћу овим рецима потакнути још којега од оних који су судјеловали у покрету југословенске нацијоналистичке омладине (ГГ, Васа Стајић, Др. Љуба Леонтић, Милан Богдановић, и други), да и они придонесу који прилог познавању тога покрета. Напомињем одмах, да ћу овдје говорити највише о покрету загребачке академске омладине, јер ми је тај најбоље познат, по удјелу који сам у њему имао,

Кад се је акција југословенске нацијоналистичке омладине живље размахала, године 1911/12, те кад су се почели појединци, који су у правцу тих идеја дотад посебице дјеловали, организовати у једну групу, налазио се је покрет омладине отприлике у овом стању. Омладина је била распарчана углавном у двије групе: у академску и неакадемску. Ова посљедња рекрутовала сеје из редова старијих ђака по средњошколским заводима, и из редова млађе литерарне и журналистичке генерације и трговачке и радничке омладине, И ова група сама за се није била ничим јаче повезана, него је самостално дјеловала у разним крајевима, а најачи су јој центри били у Загребу, Сарајеву, и Сушаку-Ријеци, Ова група омладине изван академских редова заносила се је револуцијонарним (у вулгарном смислу ријечи) методима, и тзв, подземном акцијом; из њезиних је редова потекао и Сарајевски Атентат, С овом групом омладине подржавала је, додуше, академска омладина доста живе везе, нарочито идејне; али није била с њом новезана у какову било заједничку организацију, у какав дисциплинован јединствени покрет, Касније, 1913/4 године, почело се радити на организовању јединственога омладинског покрета, али су остварење тога напрезања омели и претекли догађаји

421