Nova Evropa

отпочети Сарајевским Атентатом, Између ове групе омладине и академске омладине налазила се је војвођанска омладина под вођством Г. Стајића, иако је била ближе академској групи; али она у самом покрету није снажније учествовала, изузевши њена вођу Г. Стајића.

Академска група југословенске нацијоналистичке омладине, најача група омладинског покрета, била је такођер растурена и имала је неколико центара: Загреб, Беч, Праг, и Београд; али је међусобно била повезана јединственим покретом академске југословенске нацијоналистичке омладине, Према приликама (нарочито политичким) центара у којима је омладина студирала и развијала своју акцију, израдиле су се каснијем нијансе у методима дјеловања и борбе те омладине, о којима ће касније бити ријечи.

Све групе омладинске, мада међусобно чвршће неповезане, развијале су своју дјелатност ипак према заједничким основним принципима и погледима, према заједничком циљу : политичком и културном јединству Југословена стварањем једне нације која би, ослобођена и уједињена, у овом дијелу Европе могла придонијети свој дио опћечовјечанском настојању на културном и цивилизаторном дјелу. Основни принципи и погледи на остварење тога заједничког циља могли би се у неколико ријечи свести на сљедеће. Југословенска нацијоналистичка омладина не види гаранције за остварење нацијоналног југословенског програма у политичкој парламентарној борби, која се не може ни развити у скученим приликама у Хапсбуршкој Монархији, него судбину Југословенства и остварење свог напијоналног програма везује за западноевропске државе, за сукоб између западноевропске демократије и аутократског завојевачког милитаризма њемачко - маџарског. Акција унутар Хапсбуршке Монархије има се развијати у том правцу, да народ буде приправан да узме учешћа у овом сукобу на такав начин, да би његова судбина била обезбијеђена, и остварење његова нацијоналног програма загарантовано, удјелом који он донесе у овом сукобу на страни западноевропских демократија.

Према опћенитом увјерењу, које смо црпли из свога познавања ствари на основи сигурних информација, овај сукоб, за који је омладина везивала своју акцију и с којим је првенствено рачунала при остварењу југословенског нацијоналног програма, имао је букнути најраније 1917 године, т.ј. тада када буде завршено наоружање Русије и Француске, те ове буду спремне на рат са централноевропским државама. Овакве информације црпла је „пречанска“ омладина и из редова својих београдских другова; а било би излишно и смијешно порицати, да београдска академска омладина није оваке информације црпла из водећих политичких кругова србијанских,

нарочито из водећих кругова у удружењу „Словенски Југ“.

422