Nova Evropa

Али је потребно истакнути, и подвући, оно што се у жестини полемике заборавља: да се је европски сукоб опћенито очекивао, да је био латентан, и да се је с југословенске стране, унутар и изван граница Хапсбуршке Монархије, радило само на том да сем ми припремимо за наше учешће у овом сукобу кад букне, те да нашим опредјељењем осигурамо остварење нашег нацијоналног програма; ослобођење и уједињење јужних Словена. Сарајевски Атентат, уколико је дакле утицао на Свјетски Рат, дао мује само непосредни повод. И сама теза, да је Сарајевским Атентатом поспјешено, ускорено, букнуће Свјетскога Рата, врло је лабава; а све кад би она и стајала, још увијек не треба сметнути с ума питање: с које је стране, и у чијем интересу, то поспјешење предузето2 О томе, да би Сарајевски Атентат био чак узроком Свјетског Рата, не може се ни говорити, јер су ти узроци много даљи и много дубљи, као што се то образлаже на другом мјесту.

То су дакле били основни принципи и погледи према којима је пјелокупна југословенска нацијоналистичка омладина управљала овај покрет у посљедњим годинама пред Свјетски Рат, Но, како споменух, у каснијој акцији израдиле су се и међу самом академском омладином разне нијансе, под утицајем прилика у центрима гдје су поједине омладинске групе студирале, Прашка и бечка група, удаљене од дневног, унутарње-политичког, живота који се ограничавао и сконцентрисавао на териториј Хрватске и Славоније, Далмације, и БоснеХерцеговине, биле су мање подвргнуте утицају политичких странака, и оне су се мирно и интензивно могле посветити разрађивању и пропаговању идеја и програма југословенске нацијоналистичке омладине, Оне су ту акцију и развијале доста снажној; нарочито прашка група, у својој ревији све до Сарајевског Атентата (мада је сам ревијални рад задњих година био нешто слабији). Тенденца овакова рада била је уперена нато, да се — имајући непрестано пред очима европски сукоб, очекиван за 1917 годину — до тога момента одгоји народна, нарочито будућа, интелигенција у југословенском духу, да би у одлучном моменту могла читавом народу дати југословенско обиљежје, и утицати да у предстојећем сукобу узме учешћа на страни западно-европских демократија. Тај је рад пресјечен Сарајевским Атентатом и догађајима који су се послије њега развили, али је и овако прекинут оставио снажног утицаја на омладину, што се је касније, за Рата, тако снажно испољило у бројном учешћу омладине у југословенским добровољачким одредима. Другачије је било с омладином у Загребу, у фактичном политичком и културном центру пречанскога дијела нашега народа. Та је омладина морала потпасти под утицај политичких странака, па се је и њена акција морала развијати у другом правцу, јер је та

423