Nova Evropa

У Едоло, а отуда је кренула на Тирано, и 2. новембра приспела. је на Слобо Зфе]мо (Ортлер), у сектор алпинског батаљона. Кунео. У то доба, Аустријанци овде још нису знали за п раз своје војске, те је гонећи их испред себе ова југословенска. чета дејствовала у правцу Меран-Боцен, служећи у исти мах талијанским колонама као водичи и тумачи. Ова је чета закључила ратну службу 6. новембра, па се онда (12, новембра) сабрала у Момпиану, где јој је команда УП талијанск> армије поклонила једну српску заставу, а сви учесници примише (15. новембра) бакрене споменице, односно официри сребрне медаље. — Још пре аустријске офанзиве на Сочи (месеца октобра 1917) налазио се је наш први одред („Зелени одред“) на фронту талијанске |! армије, по разним секторима, тада још скупа са Чехословацима, По кобаридском узмаку, од маја 1918 па до краја Рата, остала је на подручју ! армије наша чета по имену „Кераго Роза“ (8 официра и 180 војника), која је сваких 15 дана имала напорну извидничку службу, те се често одликовала и добијала признања (објављена у тршћанској „Единости" од 23. септембра 1923). — Најачи југословенски одред била је чета поручника Ст. Видмара, на подручју VI талијанске армије; у њој је било на 360 људи, од којих многи извежбани у борби са специјалним врстама оружја. Са 10—13 официра, ова је чета од марта 1918 па до краја Рата вршила. извидничку и пропатандистичку службу на својим секторима, а септембра и октобра 1918 била је и на положајима и секторима ТУ армије. Дне 29. јуна 1918 учествовала је деломично, заједно са Чехословацим а, пријуришу на Мопје 4: Val Bella; а у задњој офанзиви продирала је с британским и талијанским дивизијама преко Перђина у правцу на Тренто. Стотина потпоручника Н. Крањца заробила је у бегству колону аустријске артиљерије (82 топа), узела је коње, па се претворила у коњицу., Располажући аутомобилном колоном, чета Видмарова. била је нарочито мобилна, те је и у информативном погледу била од огромне користи и важности. — И у секторима уз Пиаву — на подручју ТУ, УШ, и Ш армије — било је југословенских одељења; али се ова нису могла доста слободно кретати, примајући — услед оскудног броја официра — упутства од делегата Југословенског Одбора. Одео поручника. Саћера (УШ армија) учествовао је, заједно са Чехословацима. у задњој офанзиви.

Аустријске команде, кадгод би осетиле према себи на противничкој страни наше Југословене, постајале би нестрпљиве и нервозне, и наређивале би бомбардовање тих сектора. жешће него икад пре тога,

O демобилизацији нашег Батаљона писао сам на другом месту, Разне неприлике и поткопани углед имамо да захвалимо тврдокорности Југословенског Одбора и њихових начела.

540