Nova Evropa

На ји #о bila Austrija, Jadransko pitanje veoma je slabo хаnimalo Sporazum, a za Italiju bilo je životno i, pre nego što udje u rat, Italija je morala biti osigurana da »Sporazum ne sme štedeti Austrije« (17, septembra), Trebalo je dakle da talijanska intervemcija bude predusretnuta i tobože iznudjena jednim velikim istupom francusko-britanske flote na Jadranu, Trentino i Trst nisu bili dovoljni dobici za Italiju; trebalo je uzeli kao granicu glavni displuvij Alpa i Istre, sve do Kvar= nera, U pogledu Dalmacije on nije imao čiste nazore, iako se je još od onih dana započinjalo o njoj govoriti, iako ju je već od avgusta ruski ministar Sazonov bio ponudio falijanskoj Vladi, da je povuče u rat, San-Gjulijano je hteo .da izbegne svaki i najmanji sukob sa Južnim Slovenima, pa je bio u nedoumici koje bi otoke dalmatinskog arhipelaga tražio, Na svaki način držao je potrebnim da započne konverzaciju sa srpskom Vladom, i da tako dodje do nekakova kompromisa, koji bi bio prihvaćen zajedničkim sporazumom, Hteo je dalje da koordiшта falijansku intervenciju sa intervencijom Rumunije, Od živolnog su interesa pri ovom diplomatskom i vojničkom si. stemu tri tačke: 1) posleratni savez uzajamne garancije izmedju pobednika; 2) rat do istrage protiv Austro-Ugarske; i 3) sporazum izmedju Rimske i Beogradske Vlade u pitanju nasledstva Austrije na istočnom Jadranu, Prva tačka, obaveza da se i posle Rata održi savez, bila bi kod saveznika ulila poverenje za budućnost naspram Italije, U atmosferi naizmenične solidarnosti dugog trajanja, talijanska Vlada, rešivši se jednom Austrougarske Monarhije, a bez teritorijalnih zapreka na Jadranu prema novoj Jugoslaviji, uživala bi veličanstvenu slobodu pri rešavanju ostalih problema, koji zanimaju druge, kao što su pitanje Sara, leve obale Rajne, Rura, nemačkih kolonija, i otomanskog teritorija, što bi sve ostalo raspoloživo posle pobede. Program talijanskih kolonijalnih ekspanzija, koji nije bilo moguće realizovati uz bok Centralnih Sila, mogao bi se зада 12vesti u sporazumu sa Silama Sporazuma a na trošak germanskog sistema,

Takova San-Gjulijanova, nacijonalistička i imperijalistička, ideologija bila je antipodom demokratske i internacijonalističke ideologije Leonide Bisolatija, jer je Bisolati prihvaćao rat radi nezavisnosti, a San-Gjulijano je tražio rat sile, I Bisolati je hteo, doduše, da se antigermanski Sporazum pretvori u neko posleratno udruženje; ali zato da bi se zagarantovao mir, Mesto kolonijalnih dobitaka voleo je on zajednički dar ratnih dugova, i otvorena vrata za rad i za trgovinu Italije u kolonije organizovane kapitalom i administracijom drugih, Ali u pitanju Austro-Ugarske, i u pitanju talijansko-jugoslovenskih odnosa, San-Gjulijano i Bisolati, iako su polazili sa različitih gledišta, stizali su do amalognih zaključaka, I San-Gjulijano je jasno

558