Nova Evropa

neposrednu realnost, Šest meseca posle Vitorija Veneta, on Je Još uvek produžio da troši naše siromašne milijone, kako bi u Hrvatskoj probudio protusrpske i hapsburške pokrete, i kako bi ponovno uspostavio staro Carstvo, prilepivši jedne za druge barem Nemačku Austriju, Ugarsku, Sloveniju, i Hrvatsku,

Konačno, rat na programu Londonskog Pakta bio je stvarno, više nego rat protiv Austrije, rat protivu Južnih Slovena, koji su aspirirali na nasledstvo Austrije, S Austrijom je Зоттпо розшрао зато гертеза јата; » 11 nisi htela da shvatiš na moj način član VII našeg savezničkog ugovora, i prisilila si me na rat; moraćeš mi zato dafi više od onoga što bi mi inače bila dala s »forfalit«-om, Ali čim pristaneš na moje zahteve, nas dvojica bićemo opet prijatelji«, Sa Južnim Slovenima, medjutim, bila je čisto druga stvar: bio je to rat nesamo dai im se otme jedan deo Dalmacije, nego i da im se spreči stvaranje jednog nacijonalnog jedinstva; trebalo je da oni nikad ne postanu tako snažni da mogu preoteti Dalmaciju, osvojenu od Htalije, Srbija dakle nije smela preći Bosne, niti joj je trebalo biti dopušteno ujediniti se sa Crnom Gorom; Austro-Ugarska je imala da bude smanjena; ali nipošto pocepana: nije se smelo ni govoriti o tome da se Hrvatska ocepi od Ugarske, Slovenija od Austrije, »Nama konvenira«, — govorio je Sonino glasno »pred sobom imati jednu povećanu Srbiju, a smanjenu Austriju«,

San-Gjulijano je želeo postaviti kao uslov talijanske intervencije, odlučan otpor Trojnog Sporazuma protiv Austrije, i na moru i na kopnu, Nasuprot tomu, Sonino nije dozvoljavao da talijansko-austrijski rat bude smetan od drugih intervencija odviše velikih da 'bi,ograničili talijansku inicijativu, Još u decembru 1916, definirao je on kao ludost plan Kadorne (koji je toplo podržavam od Bisolatija), da se snage Sporazuma koncenfrišu na talijanskom frontu za jedan zajednički snažan udar protiv Austrije: »Dolazak savezničkih frupa na naš fronte govorio je on — »kompromitiraće naše direktive vanjske politike«, Dakle, previše žestok otpor prema Austriji nije odgova– rao njegovu planu; on je spremao pobedu mereći kapljicama: nije smelo biti više nego što je baš potrebno. Tako je došlo da se Kadorna, u januaru 1917, na Rimskoj Konferenciji, podupiram od Lojd-Džordja, pobijan od engleskih i francuskih gjenerala, nikako nepotpomognut od Sonina, morao povući, Kada je onda, posle Kaporeta, u Rapalu, Lojd-Džordj ugledao Bisolatija, koji se pojavio sav blatan, urastao u bradi, skrušena od tuge, posred tolikih ministara, gjenerala, i diplomata, koji su svi bili sveži, potrčao mu je ususret s rečima: »Neither ož us are guilty of this« (»Nas dvoje nismo krivi«), A. ko je bio kriv? Koliko ih je od ono 500,000 mrtvih, što nas je rat stao, poginulo ne od

564