Nova Evropa

No prava politička sloboda Velike Britanije, i, za komunalno razviće tako blagotvorni uticaj »seli governemenft«-a, došli su tek u XIX stoleću do svoje prave moći, Trebalo je da se prethodno poltisne uticaj seoskog života i staroš aristokratskog sistema vladavine, a to se je moglo postići samo s pomoću obra= zovanja novih gradova, njihova jačeg istupanja, i urbaniziranja celokupnog društvenog živola.

Nemačka je bila, na početku XIX stoleća, pretežno agrarna zemlja, Poznata Štajnova relorma »Stadteordnung«, iz godine 1808, omogućila je nov red stvari zahvaljujući napretku gradova koji se vezuje za tu reformu, nazvanu »das weitaus beste und iruchtbarste Werk der preussischen Gesetzgebung«, U osnovi, ona: nije ništa drugo do jedan smeo pokušaj jačeg urbaniziranja države s naslonom na načelu velike Francuske Revolucije, Značaj te reforme ne umanjuje se niukoliko činjenicom, da Štajnu nije ispalo za rukom da u svemu prodre sa svojim predlozima, To nije ni bilo tako lako — »in Deutsehland das schnarchte in sicherer Hut von 36 Monarchen«, gde je narodu nedostajao smisao za revolucijonarnu borbu i političke inicijative višeg stila, što je sve doprinelo da junkeri liše gradove prave samouprave i da, štaviše, zadrže i političku razliku izmedju gradova i sela, U drugoj polovini prošlog stoleća, u Nemačkoj se razvijaju gradovi nezapamćenom brzinom, gotovo po amerikanski,

Velika Britanija stoji, ipak, na prvom mestu u pogledu industrijskog napretka, a u vezi s tim u njoj je provedeno i najače urbaniziranje društva i države, Engels je u pravu kada veli, da industrijska revolucija ima isto značenje za Englesiru koje politička revolucija za Francusku, a filozofska za Nemačku, Jače razvijanje gradova, ikoje otpočinje docnije na Kontinentu, ide sličnim putevima, ima slične tendencije, i daje prema tome i sličan karakter ostalim državama, Suština se niukoliko ne menja time što su nijanse kod pojedinih naroda razne; opšta fendencija, koja doprinosi obrazovanju i poletu gradova u ciljupodmirenja potreba kapitalističkog društva, svojstvena je svima narodima naše epohe, No pitanje o oso= bitom karakteru gradova XIX stoleća nije time likvidirano, Ima još nekoliko važnih činjenica na koje treba obratiti pažnju,

Kođ gradova kapitalističke epohe utvrdjujemo proces neverovatnog nagomilavanja ljudinarelativno malom prostoru, isključivo radi podmirenja potreba kapitala, Ovo naročito podvlačimo, Ljudi ne dolaze u grad — bar ukoliko se tiče najvećeg dela gradskog stanovništva — zato što im se ovde dopada, ili što tu nalaze udobniji način obitavanja, ili što im

28