Nova Evropa

naselja u kojima živi — zato što ne zna za bolje! Često se zbog staleških suproinosti i predrasuda ne radi na bržem usavršavanju naših sela i gradova, U nas je mnogo gradova čiji znatan deo stanovništva Živi Još uvek seoskim životom, upravo i pripada još seljačkom, zemljoradničkom, staležu, Po ftakim našim gradovima vidimo, naprimer, pred veče na korzu, gde uz električno osvetljenje i mimo raskošne velegradske izloge i kalane, prolaze stada ovaca, čopori krava, i krda svinja, vraćajući se s paše, U mnogim fakim gradovima, gde okolina donosi svoje zemljoradničke proizvode (pšenicu, kukuruz, ovas, ječam) na kolima u varoš na prodaju, često je nemoguće trg pretvoriti u park, jer taj jedini trg služi slučajno već od pamt{iveka kao žitna pijaca, ili se oko njega nalaze sve radnje i sve irgovine dotičnog mesta koje žive baš od tih seljana, Neka se uz to desi još da i meštani donose svoje proizvode na isto to mesto, pa ko onda u opštinskoj skupštini da pokrene ovako pitanje, ako neće da već u početku bude u najmanju ruku nadglasan! ,,. I tu će morati ponajčešće okrug, oblast, država, da interveniše,

U svakom slučaju, naše selo i naš grad, i njihov medjusobni odnos, ne ireba posmatrati istim okom niti meriti istim merilom kao gradove i sela drugih evropskih državša, — oni se nisu razvijali pod istim uvetima kao drugde, pa se stođa moraju uočiti i uzeti u obzir naše naročite prilike, Poglavito ne treba smetnuti s uma činjenicu, da je naša zemlja 80% seljačka, i da su naši gradovi nove tvorevine, koje se još nisu mnogo udaljile od sela; i, usled toga, da naša sela liferuju glavni materijal, sirovinu, za gradove, i u pogledu ljudstva i u svemu ostalom, I to će tako potrajati još dago, Stoga se mora, da bi se unapredio grad, glavna pažnja usredsrediti na selo, I nesamo glavna pažnja nego i velika: ljubav, Biće potrebno da u dušama naših intelektualaca, i to onih najboljih i najnepokvarenijih, nikne či-. tav pokret s lozinkom: »Natrag u selo!« — kao što je nekada Ruso propovedao »Natrag k prirodi!« ,,. Na čelu toga pokreta moraće da se postave ljudi od duha i od inicijative, koji će umeti da potisnu u svima pravcima današnje demagoge koji zavode seljake i današnje kajišare koji ih gule, Ono što je selo uj drugih civilizovanih narodA već odavna, treba da postane kod nas još u mnogo većoj meri, jer je u nas njegova veza s gradom mnogo tešnja, — ono je za naš grad još uvek i njegov izvor i njegova. utoka, ·

Da završimo ovo nekoliko misli o sela i gradu jednom reminiscencijom iz Velikoga Rata, Naši djaci-izbeglice u Francuskoj sećaće se Emila Komb-a, nekadanjeg francuskog predsednika ministarstva i ministra, a za wreme Rafa opštinskog predsednika male varošice Pons-a, kraj Pariza, Emil Komb, u svojim, starim godinama, napušta Pariz, — tako piše G, C, M.

3