Nova Evropa
ски спада, уза све разлике, истом типу као и град римски, те су и њихова законодавства имала исти значај, Под заштитом својих зидова извојштиле су, и задржале, у Средњем Веку градске пучке скупштине право бирања врховног војничког заштитника и врховног судије, А под тим новим светским или духовним заштитницима извојштили су себи грађани потпуну властиту судбеност и самоуправу. Посве тачно вели Блунчли, да је градска слобода у Средњем Веку процвала тек онда кад је, у опреци према династичкој или бискупској владавини, над градом произвела магистратуру, која је произашла из градског живота и грађанства, То већ није била владавина над градом извана, него слободно самоодређење и самоуправа града, Та слобода је у Француској под владавином апсолутног краљевства пропала, а Револуција ју није успоставила. У Швајцарској, Немачкој, Енглеској, и Северној Америци, самосталан магистрат се је одржао,
Средовечни трговачки градови Италије, поименце Амалфи, изградили су поморско и трговачко право, које је касније служило узором целој Европи; Равена је основала занатско устројство, Милан је постао великим трговачким средиштем, као и Бриж (Вгаббе) и Ган (бепф). И већ тада је отпочело уметничко украшавање градова грађевинама којима се још данас дивимо, и које јасно сведоче о богатом душевном животу оних који су по тим градовима живели и радили,
Али, поред начела сеоске марке, био је још један други елеменат, да овим све то више растућим жариштима слободе п просвете даде јединство мишљења и деловања, те моћ иницијативе. Тај нови елеменат су цехови (еснафи), настали услед разноврсности занимања, обрта, и уметности, који су тако важну улогу играли при ослобођењу градова са својим темељним начелима братског чувства, властите судбености, и социјалне дужности, Град се је организирао као федерација и малих сеоских марака и цехова. Главни циљ средовечног града била је слобода, самоуправа, и мир; а главни темељ био је рад, Средовечни град, наиме, није био само политичка, организација за заштиту извесних политичких слобоштина, — он је био уједно покушај организације за узајамну помоћ, за конзум и продукцију, и за цели социјални живот без државне стеге, а уз потпуну заштиту слободе за изражаје тваралачког духа сваке посебне групе индивидуа у уметности, обрту, знаности, трговини, и политичкој организацији.
Средовечни градови нису били организовани по једној промишљеној основи; сваки је био природан производ борбе између разних сила, Сваки пружа, од столећа до столећа, другу слику; а ипак опажамо међу њима чудесну сличност; мали граду северној Шкотској, са својим пучанством једноставних пољоделаца и рибара; богат град у Фландрији, са својом светском
а в