Nova Evropa

трговином, луксузом и живахношћу; талијански трад, с истанчаним уметничким укусом и високом културом; сиромашни град у руским мочварама, — као да немају ништа заједничкога међусобом, а ипак су им основне прте организације, и дух који их провејава, слични. Свагде опажамо исте савезе малих опћина и цехова, исту градску скупштину с истим обележјима независности; посао и трговина су на сличан начин организовани, грађевине изражавају исте циљеве и исте идеале. Јединство идеје-водиље и једнакост порекла надвлађују разлике у поднебљу, географском положају, богатству, језику, и вери. Зато се може говорити о средовечном граду као о једној оштро одређеној степеници цивилизације, Могу се лепо показати главне црте развитка, које су свима градовима заједничке: трг, сајам, је у Средњем Веку у сваком граду уживао исту заштиту, са посебном судбеношћу; а отуд се је развила властита судбеност града, Рад се је нада све поштивао. Живот средовечних градова састојао се је из непрестаних тешких борба око освојења и сачувања слободе; али је из тих дивљих борба и произишао тврди тип грађанина, који је створио чудеса храбрости, и отпорности, Средовечни су градови бесумње указали европској цивилизацији изванредну услугу: они су је сачували да не падне под теокрације и деспотске државе прошлости; они су јој дали разноврсност, самопоуздање, моћ иницијативе, и големе душевне и материјалне силе, које сада поседује и којег су најбољим јамством да ће се моћи одупрети свакој новој инвазији с Истока.

Концем 15. века почиње пропадање тих моћних градова. У то доба настају јаке државе са новим средиштима, које потпомаже и хришћанска црква, Градови помажу краљевима у борби против феудалне господе ; али им тим уједно помажу и да утемеље централизовану државу. Шиховој слободи је одзвонило, и то утолико пре што су у самом граду настале опреке између старих грађана и дошљака, те што су градови своју моћ утемељавали само на трговини и индустрији, а занемарили пољоделстве, Има међутим још један разлог за. њихово пропадање, који дубље сиже од већ наведених, то је моћ идеја и начела. Темељне мисли 11, века су биле: самопоуздање, федерализам, и суверенитет сваке групе, стара грчка идеја. Правницима и прелатима цркве, који су од времена Иноћентија [| били уско везана, успело је да ту идеју, која је служила подлогом при утемељењу градова, поткопају. Две и три стотине година предиковали су они са предикаонице, учили с универзитетске катедре, и изрицали са судачке трибине: да спас ваља тражити у чврсто организованој држави, која стоји под неком полу-божанском моћи, Учили су, да један човек може и сме водити друштво, да.

8