Nova Evropa

од царске палаче. Мало ко се отуд вратио кући... То је било први дан. Али и наредних дана су људи официрског чина, па чак и цивилни службеници са легитимацијом на украјинском језику, хватани на улици и многи убијени на лицу места или у „Штабу Духоњина".

Онда се полако смирише, Са великом помном извршен је погреб „жртава Револуције", т. ј. убијених бољшевика у борби, Том приликом чули су се крволочни говори освете и мржње, Почели су да се у великом броју појављују декрети, петроградски и локални, један револуцијонарнији, а понекад и луђи, од другог, Лепљени су прогласио успесима Светске Револуције: буне у Лондону и Берлину, Паризу и Бечу, објављивани су сјајни говори Гроцког у Бресту, ит, д., Чудновато и страшно време: као кроз крваву и дрхтаву маглу сећам се свега, Али се ипак могло како-тако живети и дисати, па чак и јавно критиковати власт, Освајачи се још нису били потпуно снашли у приликама. То је тако трајало двадесетак дана, А онда је свет почео да шапуће: „Долазе!“ „Кој“ — „Немци!“ — „А2" — „Да, да, већ су близу!" И једне вечери, госпођа Бош, рођена Криљенкова —- сестра бољшевичког Врховног Команданта, иначе комесар за Социјалну Скрб, — баш кад је свечано објавила победу Социјалне Револуције, и изнела пред Совјет предлог о — социјализацији деце, морала је право са седнице аутомобилом да побегне преко Дњепра. Целу ноћ и цео дан, након те знамените седнице, бежали су освајачи преко Дњепра. Пред вече су становници опљачкали војна слагалишта, па су своје куће претворили у мале тврђаве Градски Одбор, неколико дана пре тога од бољшевика распуштен, био је опет на окупу, већајући без прекида. А сутрадан, у само јутро, људи у сивим униформама, са гвозденим кацигама на глави, посели су главну и споредну жељезничку станицу. Одлазећи бољшевички блиндирани воз, на растанку, запалио је још топовским метком кућу-музеј председника Раде, знаменитог историчара проф. рушевског ,. . , Исто то вече су по улицама чврстим корацима марширали „гвоздени“ војници, а војна глазба пред њима свирала је „Deutschland, Deutschland dber alles!“ „.. Ha npyram пак местима одјекивала је опет; „Шче не вмерла Украјина“...

Слога између Раде и Немаца није дуго трајала, Немци су себи нашли подеснијег фигуранта — „Њ. Светлост“ „Хетмана" Скоропадског. Владавина овог господина спада у ред веома занимљивих политичких авантура, да не кажемо хохштаплерија. Она још чека на свога историчара. Са социјолошког гледишта, то је било доба окрутне поседничке реакције: несамо да су враћена поседницима њихова покретна и непокретна имања, него је и покушано да се од сељака наплати

136