Nova Evropa

a potpuna neuredjenost finansija mnogo je doprinela tome da se ta pljačka razvila do kolosalnih razmera, Kada je vojska odstupala, mnapljačkana imovina ovih »konkvistadora« XX veka, koji su pljačkali svoju vlastitu zemlju, strašno Je smetala operacijama: vozovi i kola pri povlačenju bili su prepuni opljačkanim stvarima, dok su municiju i topove često ostavljali boljševicima, Tako je nastala dezorganizacija, i pumo rasulo, PoКихаћ да ве uprava demokratiše, da se urede odnosi sa pokrajimama, da se pljačkaši rasteraju i pljačka obustavi, a hajduci kazne, učinjeni su prekasno, te demokratska vlada Djenjikina, obrazovana početkom godine 1920, nije uspela ni da otpočne sa svojim radom,

Nakon odlaska sa Krima generala Djenjikina, komandu je primio general baron Petar Vrangel, Vojska ga je priznala s oduševljenjem, evakujisanme Котаске vlade isto tako, I neke društvene organizacije su ga pozdravljale, te je najzad Senat, koji je obnovio svoje sednice u Jalti, doneo odluku da se general Vrangel ima da smatra naslednikom generala Djenjikina, odnosno admirala Kolčaka, dakle privremenim zakonitim mosiocem vrhovne ruske vlasti.

Uz pripomoć jednog od veoma opasnih i perverznih, ali junačkih i odlučnih generala — mladog Slašćeva —, Vrangel je uspeo da zaustavi napredovanje boljševika; a onda Je preuredio vojsku, uveo u nju više discipline i zakonitosti, i u njem život i u njene odnose prema stanovništvu, Predsednikom Vlade imenovan je državni sekretar Krivošejin, jedan od umerenih konzervalivaca ministara cara Nikole, otpuštemih u svoje doba na traženje Raspućinove klike, inače čovek nesumnjivo znatnih sposobnosti, Vlada je imala svrhom da vodi »levu politiku uz pomoć desnih ruku«, te su zato uzeti u njen sastav dva bivša levičara: prolesor i član Akademije Nauka Dr, Petar Struve, koji je nekad bio marksista i blizak socijalnoj demokratiji, a onda uredjivao »Oslobodjenje«, bio kadetski zastupnik grada Petrograda u II Dumi, te za vreme Revolucije otišao jako udesno; i profesor Mihajlo Bernacki, bivši član Kerjenskove i Djenjikinove Vlade, koji se nalazio na krajnjoj levici buržoaskih stranaka, Prvi je postao ministar Spoljnih Poslova, drugi Ministar Finansija, Ova »leva« politika nije bila, u suštini, nikakva leva politika: o Ustavotvornoj Skupštini nije bilo reči, dok je izborni zakon, koji su spremali, bio dosta reakcijonaran; agrarni baš kao mi Djenjiknov, nije bio revolucijonaram, i nije vodio računa o željama seljaka, Sam aparat uprave bio je, možda, nešto pošteniji i bolji nego za vreme Djenjikina, ali je i u njemu sigurmo bilo i suviše korupcijonaških i zločinačkih tipova,

179