Nova Evropa

Једном приликом састали су се Врангел, Скобељев (знаменити генерал, јунак код Плевнеј, и још један генерал који запита Скобељева, да ли би он извршио своју дужност у случају да букне револуција. Скобељев је хтео у први мах да каже нешто оштро, али се брзо прибрао, па одговори: „У револуцијама, друже, стратегијску ситуацију припремају политичари, а нама, војницима, падају у део само тактички задаци; питања пак тактике, како то ти и сам добро знаш, не могу да се унапред предвиде, — она се појављују и решавају тек у току битке,,." Годину дана после овог последњег састанка Врангела са Скобељевим, овај последњи је неочекивано умро, после једне вечере у Москви; ко зна да није нека вешта рука уклонила Скобељева, пре него што би дошао у могућност да решава „тактичке задатке“ у време Револуције!,., Што се више приближујемо нашим данима, ове успомене постају све трагичније. Приказ првих дана Револуције од тодине 1917 спада у ред веома добрих описа и веродостојних сведочанстава о Револуцији, Врангел добро приказује ону бесомучну трку и јурију небројених аутомобила кроз избезумљену престоницу. Али при свем том, он није могао да се узвиси до правог разумевања крвавог и мрачног патоса Револуције, чије је порекло тако добро схватао и лепо објаснио, исто као и трагедију руске аристократије у току године 1917—18, „Ствари (уметничке, које је барон морао да продаје ради насушног хлеба) отпливале су једна за другом, а са сваком одилазио је заувек и по мали делић прошлоста, Целокупни наш намештај састојао се искључиво од ствари минулих столећа, прикупљених марљиво и дугим напором; проналазак сваке од њих био је некад читав догађај, драгоцена радост прошлости. Како се мој покојни син (историчар уметности) радовао оном огледалу из доба Луја XVI} Kao је занимљива била куповина оног чудноватог стола из доба царице Јелисавете! Каковом ми је чудном приликом допао руку онај млетачки ковчег! Све су те ствари биле стари пријатељи, — они ретки пријатељи који нису никад доносили ни разочарања ни јада. И сада су ове другове однели див-

·

љаци, који не могу да осете њихов чар.,."

А. ево још једне сличице, у којој се приказују ови ратни гавани, комесари, морнари, радници, који су се обогатили на „рачун опљачкане буржоазије и аристократије, Радња игра у једној знаменитој јувелирници, улазе двоје: „Он неки доброћудан дечко, прави грмаљ, — као да су га баш сад одвојили од рала; она полуварошка госпођа, пре кратког времена кухарица, која може да служи и као кухар!,.. Крзно на њој је скупоцено, минђуше велике као ораси, на прстима читава драгуљарска радња... „Нама треба огрлица од бисера,..

189