Nova Evropa

читао мемоар који сам му предао, приложивши му и последњу моју Ноту . . . „Имате право највеће, кад Ваша писма читам; но све то да се и дозволи, не би ли управо сами себи покварили и у ополченије унутарње привели стране слементе7,,. Ја ћу Цару моме све тако послати, и његова скора наставленија ишчекивати, но уверавам Вас да Цар званично неће посредовати ; но пријатељски чиниће све за сродни свој народ, Патријарху међутим кажите, да примање Патријаршества из руку римског царства неповољно је дјејствовало, Ту је покварио ,.." („Дјејанија Српског Народног Главног Одбора“ бр. 79, у рукопису).

И кад су Руси, после, долазили у Угарску и у Ердељ, да бране Аустрију — нашто им се касније лепо захвалило —, нису ни у какву везу ступали са Србима и њиховом војском. Тек по свршетку Устанка и страдања српског, Руси су им послали на дар прквених књига и других ствари,

саопштио прота Димитрије Руварац.

Уз два исправка. 1 („Српско питање").

У чланку Г. Ј. Зубовића „Српско питање" (у „Новој Европи" од !, августа) треба исправити два места (на страни 99): 1) изоставити реченицу „„Споразум“ са Радићем нова је етапа на томе путу" (редак 22, и 23, оздо), и 2) заменити речи „свакако и искрено" (у ретку 12, оздо) речима „пре или после", — До ових измена у рукопису од стране уредништва дошло је било услед политичких промена које су се међутим десиле, али се писац с изменама уредништва није сложио.

П (Како је погинуо патријарх Богдановић),

E ЕБУ мом чланку „Питање одговорности за Светски Рат и Сарајевски Атентат", у броју „НИ. Е.“ од 1, августа (страна 118) поткрала се крупна штампарска погрешка; стоји; „Први српски патријарх у Монархији био је отрован, последњи у апс бачен“, А треба; У Аху бачен“, тојест у провалију испод које тече речица Аха, у данашњој Чешкословачкој. При исправку, вреди забележити и ово.

Није било познато ко је уништио покојног патријарха Лукијана, док није ту ствар пре три године објаснио пок, архимандрит Георгије Видицки (у „Гласнику Српске Патријаршије"). Како мало наших световњака читају званични орган Патријаршије, навешћу овде садржину архимандритова чланка, == Кад је покојни Видицки 1913 био у Карлсбаду, позвао га је на разговор један маџарски гроф, бивши министар, и рекао

191