Nova Evropa

група већине; али Велика Британија није народ него је континент, који је по језицима и вероисповести више разнолик него и сама Европа. Нацијонална свест разних индијских племена није још сасвим пробуђена, нити ико, например, може рећи којем је од 300 разних језика и наречја суђено да се одржи и постане реком стварног и зрелог нацијоналног живота. Отуда, мако би се већ могло рећи да је погрешно моју домовину називати Британским Царством, било би преурањено устврдити, да се, строго по закону већине, има прекрстити у Индијско Царство. У ствари, она није ни енглеска ни индијска, држава, нити је држава беле расе нити жуте, ни хришћанска ни муслиманска, ни браманска ни будистичка. Британско је Царство једна много-народна држава,

Овај пример показује да израз мањина у овом смислу није најподеснији. Његовом употребом претпоставља се, да је нормална савремена држава једна хомогена нацијонална целина, и да су посебним народним групама, које се налазе у њеним границама, потребна нарочита права или концесије, Овако мишљење несамо да не може да се одржи у двадесетом веку, него се ни са филозофског становишта не да бранити, Такво је схватање погрешно, будући да је неоснована претпоставка на, којој се оно базира. Хомогене нацијоналне државе нема, нити је може да буде у данашњим приликама, Ниједна једина држава у Европи није доиста сасвим нацијонална, јер ниједна држава не одбија приступ странцима и трговцима, Осим тога, тешко је наћи земљу, која на свом подручју не би имала више од једне народносне групе, Велика Британија са својим Енглезима, Велшанима, и Шкотима, Француска са Бретонцима и Алзашанима, Белгија са Фламанцима и Валонцима, Шпанија са Кастилијанцима, Баскима, и Каталонцима, Швајцарска са Немцима, Фрацузима, и Талијанима, — нису изузеци већ правило. Пре би се могло рећи да су изузеци сразмерно хомогене земље као што су Норвешка или Португал, Идеја, да би се свет могао изделити и преобразити у зоолошку башту, где би свака народност имала свој посебни суверени кавез, није ништа друго до застарела романца деветнајстог века. Права савремена држава је много-народна. Она је једно друштво народа, — управо, Друштво Народа у минијатури, |

Поред тога, правни појам већине и мањине филозофски је неодржив. У савременој држави сви су грађани пред законом једнаки: сви имају исто право на живот, слободу, и срећу. У њој нема места за грађане првог и другог реда, Држава није црква, где се верни могу издвојити од јеретика. Држава није народ из којега се могу избрисати појединци зато што не деле заједничку нацијоналну свест,