Nova Evropa

да захтева од свих оних који живе у њеним границама, да јој служе и да јој се покоравају. А у демократској држави сваки одговорни грађанин, у замену за своју послушност, има. удела у сувереној власти,

Где смо онда, дакле, с нашим проблемом 2 Ако се проблем не састоји у праву мањина, у чему је онда 2 Посреди је просто проблем права уопште, проблем човекових права. Он се своди на дужност државе, да своме народу прибави добру управу. А шта је то, добра управа 2 То се може у две речи изразити, као Нови и Стари Завет вештине управљања. Те су речи Слобода и Правда,

С погледом на правду, права мањина могу се лако утврдити, У савременој држави сваки грађанин ужива подједнака права пред законом, све док се непослушношћу тих права сам не лиши, Слободу је теже дефинисати, јер то је појам суптилнији и личнији, Правда је нешто што држава може да да. За слободу, у својим установама, држава може само да створи услове,

о је слободан човек“ Човек није слободан зато што припада једној независној сувереној држави, нити зато што има право гласа; још мање пак зато што није роб. Слободан је зато што има развијен самосталан дух, што има иницијативе, воље, поштовање према себи, што се осећа слободним, што је, речју, у могућности да буде оно што је. Један од мојих пријатеља, који је несамо слободна духа већ је слободан и на језику, воли да слободну земљу описује као земљу „где сваки човек може сваком рећи да иде до ђавола“. Ово значи, бесумње, дефинисати нешто претерано права личности; али та дефиниција означава ипак где треба тражити праву област слободе, — не у спољашњем државном поретку него у унутрашњем душевном складу.

Слободним људима потребна је држава да васпостави хармонију у својој друштвеној данашњости, Али су још више потребни држави слободни грађани. Без слободних духова, демократске установе нису ништа боље од срушених аутократија и бирократија, на чије су место дошле, А на који се начин унапређује формирање слободних духова, то уопште није, строго узевши, политички проблем. То је проблем просвете. Он се састоји у томе, да се људима и женама, а нарочито омладини, омогући да постану оно што су.

Је ли људском бићу уопште могуће да се издигне на пуну висину свог моралног и интелектуалног развитка, да изрази у целости смисао своје душе, ако је откинуто од својих наслеђених предања и веза, и поврх свега од свог матерњег језика 2 У току већег дела Деветнајстог Века, британски државници, просветни радници, и проповедници хришћанства међу нехришћанима, одговарали су без устезања са да. Наш најпросвећенији гувернер колонија, лорд Дурам (Оигћат), коме

202