Nova Evropa

и то тачно да су многе земље (као што је например и наша) у томе спречене политичким кризама. Чудновато је свакако, да се баш Велика Британија, Француска, а у новије доба и · Немачка, дакле земље које Међународној Организацији Рада. приписују највећу важност, још једнако уздржавају од ратификације ове по добар глас и по напредак Међународне Организације Рада најважније конвенције, Нема сумње да су и у овим земљама промене владе и политичке кризе донекле отежавале спровођење ратификације, и да су узроци били често формалне природе; али нам изгледа да се, пре свега, чекало да се види какав ће бити ефекат и утицај осмочасовног радног дана на рентабилност појединих предузећа, и на целу привреду уопште; хтело се претходно утврдити, да ли ће се цео тај режим консолидовати, да ли ће добити граЂанско право у индустријским државама, те се уједно хтело обезбедити од изненађења да се у суседству уведе други а не осмочасовни режим.

Данас је, међутим, све мања опасност, да ће се опет одустати од режима осмочасовног радног времена. Напротив, овај се режим утврђује, и то баш под притиском Међународне Организације Рада, која га је уврстила у свој кредо, и која пуном паром ради да се он не спроведе само с помоћу нацијоналних закона већ и ратификацијом Вашингтонске Конвенције, Најбољи доказ за ову тврдњу пружа нам Мемачка: она је истина још пре више од годину дана, с обзиром на репарације, одступила била од тог начела; али кад је то одступање, на разним међународним конференцијама, изазвало жучну полемику и оштру критику, и кад је особито Међународна Конференција Рада у том питању поново подвукла своје становиште, немачка јавност прихватила је ово становиште и признала је апсолутну потребу враћања принципу осмочасовног радног дана, те да се што пре има ратификовати Вашингтонска Конвенција. Под притиском јавног мишљења, Немачка Влада предложила је сазив једне конференције на којој би надлежни министри четири индустријски највећма развијене европске земље (Британија, Немачка, Француска, и Белгија) заједнички испитали услове под којима би се код њих могла спровести ратификација Вашингтонске Конвенције, Та је приватна конференција и одржана (8. и 9. септембра 1924 у Берну), а њој су — као гости — присуствовали Г, Албер Тома и његов заменик, Она је знатно поправила шансе Вашингтонске Конвенције, и ми данас већ опажамо у надлежним министарствима и законодавним телима Велике Британије, Француске, и Немачке, припреме које стоје у уској вези са ратификацијом поменуте Конвенције у овим земљама.

Међутим је сам режим осмочасовног радног дана уведен у све знатније нацијоналне законе. Многи од тих закона — у

215