Nova Evropa

које спада и наш о заштити радника —- превазилазе захтеве Вашингтонске Конвенције. Већ и зато је, у суштини, нелогично, да се не усвоји Конвенција, кад се већ једном усвојио закон о томе, јер би то значило усвојити и све лоше а одбацити све добре стране оваких законских прописа. Ако се ипак унификација осмочасовног режима у пракси не спроводи тако брзо како би то заинтересовани кругови желели, узрок томе лежи у замашности самог проблема. Да би тај режим, који значи преврат у привредном животу целога света, добио у свима државама исте одређене облике, мораће проћи још која, година дана; међутим ће се морати раднички свет да задовољи постепеним напретком, који се једва приметно шири поглавито упливом Међународне Организације Рада и с помоћу нацијоналних закона и ратификацијом Конвенције, Све ово Г, Албер Тома сваке године тачно бележи у свом извештају поднесеном Међународној Конференцији Рада,

Има, поред тога, и других питања на која се извештај Г, Албера Томе готово сваке године враћа, јер су и она од непосредног или посредног значаја по радничко законодавство. Тако је ту, например, веома сложено питање незапослености, Та социјална мдра има толико скривених и дубоких коренова финансијске и привредне природе, да је већ и само њихово испитивање и распознавање скопчано с највећим тешкоћама. Да би се ово вршило систематски и са што више успеха, у Међународном Бироу образовани су мешовити одбори са привредним и финансијским одељењима Лиге Народа, који се опет од своје стране споразумевају са свима међународним установама привредног карактера, настојећи да се напори око међународне сарадње у ту сврху продуже, удруже, и потенцују,

Друго једно питање, које је са незапосленошћу у тесној вези, питање емиграције, било је такођер већ више пута на дневном реду Међународне Конференције Рада. За ово је питање Међународна Организација Рада створила свој нарочити одсек и један перманентан одбор, који се старају несамо да обраде и уреде огроман статистички материјал већ и да створе основу за систематску организацију исељавања радника припремањем међународних конвенција, а споразумно са свима заинтересованим професијоналним организацијама. Државе које су највећма заинтересоване овим питањем снажно потпомажу ову тежњу Међународне Организације Рада; тако је Италија (у мају 1924) сазвала нарочиту конференцију о исељивању из Рима и усељавању у Рим, где су изасланици 57 држава већали и донели закључке о помоћи исељеницима — пре, за време, и после њихова исељења —, о хигијени и уопште о организацији санитарних мера, о надзору, о сарадњи заинтересованих земаља у том питању, итд., Најзад

216