Nova Evropa

Tako su se, izgriženi od kritike, kidali lanci Istoricizma, oslobadjajući tamne sile koje su nicale u podzemlju Evrope, i pred njima su se rastvarala vrata njihove podzemne tamnice,

Znanost se otkrila kao provizorna konstrukcija duha, kao funkcija života, Istorija se prikazala kao Akcija, podredjujući se biću s ograničenom slobodom, projektovana oko i unutar sebe, a usled koje biće zaboravlja da su delo i čin njegovi, te veruje da je determinovano, Ništa objektivno, ništa od sebe nije odolelo svesti što je duh stekao iz svoje neograničene stvaračke aktivnosti; sve se prikazuje kao kreacija duha, zidanje misli u činu: čin, pred kojim ništa ne postoji, i u kojemu se u celini iscrpljuje ista suština duha, čin koji se ujednostručuje u subjektu i u objektu, objekat s pomoću kojega se duh objavljuje i koji ga, ipak, nikad ne iscrpljuje, te odakle ga duh večno madmašuje i prelazi, Niti objekat postoji pre čina, kojim ga duh sebi postavlja: om je tek w službi samog čina, izvan kojega je — ništa, Ne ostaje drugo ništa do samotna vibracija misleće misli, oko koje je neodredjena praznina, Ova, podredjujući se, podredjuje ujedno i svet snova i Tantoma, koji traje dogod traje njegova vibracija života, i s njom se obnavlja, ako se za tu vibraciju može reći da se obnavlja, okamenjena kao što je u večnoj sadašnjosti, uvek novoj, uvek različnoj, uvek drukčijoj; ili, što je isto reći, da sadašnjost pravi od sebe ono što je uvek novo, uvek različno, uvek drukčije, i moguća je kao sadašnjost samo u sadašnjoj životnoj pulzaciji, ukoliko se alirmuje za sebe kao nova, različna, i drukčija,

Tako je ceo svet povučen u vrilog čistog čina misleće misli; prostor, vreme, priroda, individue, društvo, država, istorija, Bog, — sve, i samo misleće ja, Ne postoji duša, misleća supstanca, kao unapred stvoreni subjekt mislemoga čina, jer kada bi tako bilo, objekat bi postojao pre subjekta, misao pre bića, čin pre snage, sadašnjost pre prošlosti, Ono dakle što ja nazivam prošlošću nije drugo do deo mojeg savremenog eksperimenfa, tojest sadašnjost koju ja projektujem u prošlosti i smatram ranijim delom svoga savremenog eksperimenta, koji je, u celini, shvaćen kao sadašnjost, Prošlost je dakle samo deo onog što je tu, tumačena kroz termine vremena, da bi se razložio 1 drugi jedan deo onog što je tu, Svi predmeti, ljudi i stvari, o kojima govorimo nisu, u krajnoj analizi, ništa drugo do sadržine našeg prisutnog mislenog čina: sama alirmacija njihova opstanka izvan i nezavisno od nas, čin Je naše misli; zamišljati ih kao nezavisne od nas me možemo ako ih ne mislimo, tojest ako ih ne pravimo zavisnima o sebi, I mi sami nismo ništa izvan svog mislenog čima; svoji smo ukoliko je to uistmu čin, agens, a ne act um, Drugim rečima: ništa drugo me postoji do čistog čina misleće misli u neograničenoj praznini svoje ograničene slobode, Ukoliko je čist čin,

265