Nova Evropa

хеленистички, оријентални, и германски утицаји. Затим хришћанство (палестинска романизована секта, са теоретским александријским паганским зглобовима); па ренесанса (магловита чежња за слободом, револуција духова, која завршава у леду савршенства и у зевању академија); па протуреформација, и протуудар јакобинске експанзије, па херојски корак преко Европе владара и краља-поручника; па препород (непопуларан, наметнут од високих класа, и омогућен услед мисли и пушака туђих, па нацијонална реконституција; па други препород (онај богатства); и коначно, афричке авантуре, у сенци Сципијонова шлема... У тој збрци елемената, у том премишљавању мисли, у том надметању и надмудривању каста и народа, у том клокотању и врењу покрета и револуција, може да се види једино једна унитарна, велика, шекспировска, фантазија, без главе и репа, без округлина и правилних црта, — трагична и лирска, божанска и незакључена, нека врста сна од два миленија, рецитована од хорова генерација и гласова краљева на пространој некој сцени, отвореној према мору, са славним даљинама поподнева, и позадинама поцрвенелим од запада и од крви, или омотана нотурнима, као црнином која се носи из жалости за целом једном домовином, уз звекет робовских окова и трештање победоносних труба...

Традиција је, каже скептик, закључак, крај; а повест не закључује никада, — живот не закључује никада. Историја је трагедија (комедија), која нема никада свој пети чин; и Господ није никада изрекао реч „конац“ у жару својега стварања. Филозофи закључују; али реалност следи увек до броја који је на реду, до часа који наилази, до века који наступа. Говорити о традицији значи зауставити једно кретање, фиксирати једну линију, — учинити готово имобилним и савршеним оно што се услед своје нарави непрестано врти и иде напред.

=

У великом универзуму постоји светлост и тама, живот и смрт, мржња и љубав, — да ли ћете рећи зато, да је универзална традиција светлост, живот, или љубав“ Ко вам даје право да вршите избор, и да тврдите; ово је права традиција, прави карактер, и прави закон, а не оно!,.. Традиција је лична исповест, пројектована у прошлости једне земље, начичкана интерпретацијом и тумачењем.

Али, повратимо се Италији, Које је талијанска традиција у политици 2 — Демократска узнемиреност Фиренце, тврдоглави феудализам „Мецођорна" („Мехзтофћогпо)“, „Кнез“ („Ргтаре“), или буржујство на хелветску добростојеће Ломбардије7...

оје је талијанска традиција у књижевности7 — Збијена и округла натрпаност Дантеа, хармонични „тапгзуаџчдабе"

258

савана