Nova Evropa

— Зашто се не прене овај народ, ови Словенци2 Зар је још немачки језик овде „Неггепзргасће" 2 Кад ће већ једном понос проговорити из њихг,,.

— Не чудите се! Тек ће се деца ових људи пренути, док се цела земља измеша. Ови људи умреће овакви, научени, по тоз тајопшт, да просе немачки; али ће се њихова деца подићи изнад замкова и цркава, — одговори ми учитељСловенац, Мисли се и даље роје, док пчеле зује по кошницама. Наши преци зажегоше огње по врховима наших брегова и, цепајући мрак, уђоше у слободу, Ми, у Великом Рату, залисмо врхове крвљу и решисмо Косовски Парадокс, На једном од тих брегова подигосмо споменик Незнаном Јунаку, Деца слободног Демоса створише велико дело...

_ Са врхова зупчастих шума, кроз лишће гранатог храста, стидљиво провирује зора. Звезде гасну пред сунцем на помолу. Све гласније постају скаске пчела, које се спремају на излет, сунцу усусрет. Из јутарње ведрине појављује се таласава

умадија, из које веје дух широких концепција и уједињавања, Окупан сав јутарњим руменилом, скачем са постеље и журим да, обучен, дочекам и поздравим сунце.

am. _

Веселин М. Вукићевић.

Друштвени преглед. Лечнички Конгрес у Дубровнику.

Одмах иза преврата, како је познато, сјединило се читаво лијечништво Југославије у јединствено Југословенско Лекарско Друштво, које се сваке године састаје, у различитим градовима Југославије, Досада је конгрес одржаван у Београду, Загребу (два пута), Љубљани, Суботици, Сарајеву, и — ове године — у Дубровнику. Већих трзавица, како је то бивало у неким другим сталешким удружењима, код лекара није било, Политичке прилике нијесу, наравно, могле остати без утјецаја ни на прилике Лекарског Друштва, Али шири хоризонат лијечничког позива, и поименце међусобно познавање и пријатељство, које је настало било још у доба када смо били свеучилиштарци на иноземним универзама, пријечило је да дође до оштријих дисонанца услијед различитог схватања. Није искључено да је један разлог који тјешње везује чланове Јигословенског Лекарског Друштва и заједничка борба против Министарства Народног Здравља, поглавито ради његова настојања т. зв. „социјализације“ медицине, Ради се, на-

308