Nova Evropa

баља, Већ сада он има моћних савезника..." Ти савезници, то су у првом реду такозвани „шпеци“, т. ј. буржоаски и бирократски специјалисте, који примају — плате, а онда и „комунисти најновијег типа“, у политичком смислу најгори људи, који су умешани у све скандалозне афере, у сваку пљачку и свако насиље режима, и који мрзе из дна душе „чисте“ комунисте, „„Чисти', то је она мањина, бројно безначајна, која још увек управља данашњом Русијом; частољубиви или мегаломани, већином сурови аскети, они представљају стару гарду љењинизма; поносни са своје прошлости, ограБени неком ортодоксном доктрином, они мрзе сав остали свет, имајући апсолутно уверење да су они изабраници судбине, Мешавина из Торквемада и Ивана Карамазова, они својим лудоријама пуне рад виших установа Совјетске Републике, деле милост и немилост, ведре и облаче, суревњиви међусобом, водећи заплетене интриге, које личе на оне што их воде кардинали у конклаву пред избор новог папе. Баш као и ти кардинали, они су велики сколастичари, и држе стражу пред освештаним аманетом Љењинове Последње Воље..." Држим да је ово једна од најбољих карактеристика диригујуће касте садашње Русије, Аутор је говорио са многима од вођа и од угледних функцијонара режима, Његов је општи утисак, да они и сами губе полако веру у свој рад иу свој циљ, надају се још увек помоћи са стране, било новчаној било политичкој. „Код нас“, казао је Г. Тодорову један шеф одсека у Комесаријату Спољних Послова, „решени су да експлоатишу нацијоналне конфликте у корист комунизма. Међутим, разочарања садашњости су горка, јер Ангора, например, задивила је свет својом незахвалношћу, Сада (т.ј. кадје Г. Тодоров био онде) полажу наде у Македонску Револуцијонарну Организацију, иако је она приредила покољ бугарских комуниста, у Радићеве Хрвате, у сепаратистичке Каталонце, У ствари, међу нама буди речено, код нас се ништа не зна о тим питањима, Ми чак често немамо ни новина из ових земаља о _ којима се ради..." Слично суди информатор 1, Тодорова и о нацијоналним питањима саме Совјетске Уније, „Интелигенција“, т, ј, свесни, политички и социјално напредни, идеалистички елементи међу интелектуалцима, готово изумиру у данашњој Русији. Аутор је разговарао са једним од „последњих Мохиканаца" старог револуцијонарног идеализма: „О, бољшевизам“, — вели он, „каква крвава карикатура нашег младалачког маштања! ,.." „Цео овај наш живот, Гослодине", вели један стари новинар, „то је један колосалан „блеф'..."

При свем том „Би " траје, и оно што аутор говори о црвеној војсци можда деломично објашњава његову снагу одупирања и живота; али има и других узрока преко којих, вољно

313