Nova Evropa

Словени, нисмо никако прешли она економско-културна стања која је прешао Запад, бар не у новија времена,

Може се рећи овако; док смо доба варварства, и само део феудализма, проживљавали напоредо са Западом, дотле у модерни капитализам тек данас улазимо, А културни разви"так,који би пратио овај економски, код нас у ствари и не постоји, јер смо и у једном и у другом до недавна били онде где је Запад био пред пар столећа. Зато код нас и нема јачег капитализма, модерне науке, филозофије, јаче развијене уметности, и рацијоналне економије, Ми смо у целини остали примитивни, и управо у основној карактеристици Запада, у рацијонализму, далеко смо заостали. Нас се је све оно са Запада дотакло, али само дотакло, и ништа више. У наше је крајеве долазило сад ово сад оно, унесено извана; али оно што је било наше властито није никако ишло напоредо с тиме, Преко нашег народа прешло је много тога, али је у њему од света веома мало остало: он је и надаље остајао пострани, и заостајао за Западом, Стога је данас управо и немогуће све то прећи, и наједном од нас створити западњаке,

Не ради се ту само о заостајању по времену, него су посреди две психе: док је западњак прототип рацијоналисте, како смо видели, дотле је Словен, те и наш негрод, скроз противно од тога. А то је схватљиво, Словени су већином сељаци, а сељак није никада рацијоналист, најмање пак ако се налази у примитивном стању. И док се западњак налази на врхунцу једне културе, коју је сам подигао, дотле смо ми још увек без праве своје културе, а нисмо створени, нити смо приправни, да потпуно пригрлимо једну и духом и постанком туђу културу., Јако и у култури стојимо пострани, заостајемо, и крпаримо и своје и туђе,

А има још нешто, Код нас је интелигенција већином васпитана у западном духу, па је она имала да буде веза између нас и Запада, Међутим, шта видимо7 Видимо да ни та интелигенција није постала западњачка, јер коликогод се поне· кад занашала западном културом ипак не престаје да буде народна. Отуда се догађа, да наша интелигенција кад нешто велико ствара — опонаша свој народ, те надограђује на оном што је већ народ започео; доста је ту сетити се Вука, Његоша, Мажуранића, Мештровића, па да се види колико су и наши највећи увек близу народу. Али у исто доба, и колико је наш народ способан и јак. И тако ни они, који су нас имали да приближе Западу, и који су то по својој снази могли, нису до данас то учинили, јер су и сами били далеко од њега; а они други нису имали довољно снаге зато.

Треба стога бити свестан ове разлике између нас и Запада, па се према томе управљати, Некима може западна култура бити идеал културе; при свем том, треба да смо

287