Nova Evropa

ne kažemo odmah alkoholizma: sve se akcije, kroz decemije, iscrpljivale ı gravaminama i protestima, koji su sastavljani i diskutovani na dugim sastancima, često tajnim i privatnim, a ne retko i pri čaši vina, kroz dugu noć. Jer Javni su zborovi bili zabranjeni, ili opasni, Tragovi ovakog načina politiziranja vidljivi su i danas Još u Zagrebu, nesamo kao nasledstvo od predaka, već i kao praksa koja još traje.,.

Konstatujući ova fakta iskreno i nezavijeno, ne mislimo lime ni za časak odricati Zagrebu pravo ma vodjenje politike kakvogod narod u ovim krajevima, i njegove vodje, nalaze pametnim i oportunim u današnjim prilikama; nili mislimo da uopšte Beograd i Srbija imaju više prava da vode politiku i upravljaju državom mego Zagreb i Hrvatska, ili drugi naši krajevi, Naprotiv, ideju političke hegemonije Srbije nad ostalom državom smatrali smo oduvek nesrećnom i velikom zabludom, i pobijali smo sve one koji su je, bilo otvoremo bilo prikriveno (pod vidom »integralnog jedinstva«), propovedali i pokušavali provoditi, Ali je van spora, i očigledno, da jednog političkog središta u državi mora biti, jedne organizacijone tačke u koju se zašiljuje cela piramidalna zgrada državne uprave, — a fa je fačka besumnje Beograd, sa svim svojim manama i slabim stranama. Hteti takmičiti se s njime u polifičkome vodjstvu, te pokušavati prestići da, ili ma + podeliti s njime »vlast«, posao je neozbiljan i jalov, i ne može nikome biti od koristi, Toliko smo samo hteli reći,

Ali, ako je Beograd politički vodja države, ima i van politike područja, ne manje velikih i za državu važnih, na kojima Zagreb, bar zasada, prednjači i vodi, To važi pre svega za ekonomsko polje, Zagreb je danas svakako privredna prestonica Jugoslavije, i ima sve uvete da to, u interesu sviju nas, i dalje

ostane, Njegov položaj, bliži Zapadu i Jadranu, — pored njegovih privrednih tradicija i utvrdjenih tekovina, te nagomilanoga bogatstva, — upravo Ba predestinišu za privredno i

Hmansijsko središte zemlje, i Beograd bi učinio fatalnu pogrešku ako bi ozbiljno nastojao da preotme Zagrebu privredno prvenstvo, O tome, i uopšte o Zagrebu kao privrednom središtu Jugoslavije, govori opširnije naš stručni saradnik na drugome mestu, gde ujedno navodi primer Italije, u kojoj uz Rim, kao. politički centar, vrlo zgodno dopunjujući, postoji Milan kao frgovačko i privredno središte, Moglo bi se, pored Italije, navesti Još mnogo sličnih primera, — upravo, i nema kulturne države na svetu u kojoj se ne bi vršila medju gradovima racijonalna podela rada i slerš interesa; čak i svetske prestonice, kao što su Pariz i London, čiji razvoj u privrednom pogledu podleži često sasvim drugim prirodnim zakonima nego kod nas, imaju snažne premce medju ostalim gradovima u zemlji, kao što su Lijon, ili Marselj, odnosno Liverpul, Mančester,

319