Nova Evropa

зито подузетан дух, Новчани заводи се сукцесивно проширују, те знатно и у више махова повишују своју деоничку главницу. Осим тога, још за Рата, оснивају се разна нова предузећа, од којих нека отпочињу одмах са радом, а друга се припремају за деловање после Рата. Разне забране у погледу промета животних намирница, и неких индустријских продуката, утичу у правцу да се је почело тражити нове путеве, и свуда се осећа експанзивни дух који је пробудила инфлација, Након Рата, ситуација се одмах из темеља мења, Загреб није више провинцијални град једне велике старе државе, већ постаје главним привредним местом једне државе која је тек у стварању, И док су се други наши градови опорављали од удараца које им је задала била непријатељска окупација, Загреб — од Рата потпуно нетакнут —- могао је успешно да шири своју интересну зону по читавој новој држави.

У првим поратним данима највише је маха узела трговина. За трајања Рата, сви наши крајеви оскудевали су у разним индустријским артиклима, које је било тешко прибавити. Тако је, одмах по свршетку Рата, настала велика потреба за индустријским продуктима; утолико више што је цео свет, а у првом реду сељаштво, пливао у новцу. И Загреб је, помогнут близином талијанске границе и добрим везама, преконоћи постао добављачем и посредником за индустријске артикле за читаву државу. Специјално за такозване „фијуманске перијоде“, кад се је наиме преко Реке могло лако добављати јефтине иако лоше талијанске робе, никнуле су у Загребу многе радње које су се бавиле импортом оваке талијанске робе. Трговци из провинције, у првом реду из Војводине, небудући у положају да директно раде са Реком, морали су се задовољавати да своје потребе подмирују преко Загреба, и од загребачких трговаца. Тиме је ударен темељ велетрговини мануфактурном робом, којој је успело да све до данас сачува примат Загреба у читавој држави. Ослањајући се на финансијску помоћ наших новчаних завода основано је у то време много трговачких предузећа, која су своје деловање проширила на целу државу.

Данас је трговина уопште у Загребу далеко мања него што је била првих година после Рата, Док је, например, раније загребачка царинарница, по својим приходима, стајала увек на првом месту, данас у том погледу Београд далеко туче Загреб, Повољна веза Београда, водени пут Дунавом и Савом, а изнад свега очигледна благонаклоност државне управе, учинили су да је Београд повукао у своју интересну сферу многе крајеве који су одмах након Рата гравитирали према Загребу, Али је тому крив и сам Загреб, који је разним таксама оптеретио несамо ону робу која се консумира

324