Nova Evropa

са себе хапсбуршки јарам и успостави Југословенско Уједињење под Србијом; а своје напоре усредсређивала је пре свега код ђака разних препарандија и учитељских школа. Подружнице су постојале у Гузли, Мостару, Гребињу, и Бањалуци, али је средиште целог покрета било у Загребу, где је требало да буде одржана, 16. јула 1914, нека врста конгреса делегата свих препарандија разних југословенских покрајина, који би саставио план за пропаганду што се има повести, једном извештају заменика Намесникова (,апдессће те уеттејег") Босне и Херцеговине, Дра. Н. Мандића (бр. 5544 Ргаз, од 9. јула 1914) по овом предмету, упућену познатом главном штабу шпијунаже („Љет!гајв је е т деп дегепчуеп Кипазесћа еп“), тада у Загребу (који сам добио на увиђај из архиве загре"бачког редарства), набрајају се имена шесторице коловођа, међу којима је истакнутији у омладинским круговима био само један, Лаза Ђукић, Овај Ђукић, учитељ по занимању, и један словеначки студент, по имену Ендлихер, билису нарочито активни као лутајући проповедници револуције, настојећи да подрију дисциплину по средњим школама. Гимназије у Мостару и у Тузли биле су типични примери до чега је долазило уселд оваке прорачунате агитације; у Мостару су неколико старијих Бака својим изазовним држањем наспрам наставника држали целу школу у узбуђењу, организујући непослушност у сваком поједином разреду, док није дошло до отворених нападаја и немира, те је наређена истрага; а из наставничких записника у Тузли произилази, да су ту неколико старијих ђака јавно напали своје професоре у разреду, па једнога чак и истукли, да су демонстрације и немири били чести, и да је један ђак УП разреда за време часа из веронауке пљунуо у лице православном катехети само зато што је овај био присташа умерене српске странке која је у то доба подупирала Босанску Владу (из извештаја „БефтеНепа Миејзећшеп, Заптипб дег Хлааћапде ап дЧепсеђеп“, број 968 од 16. јула 1914, владина саветника Ћеровића министру Билинском. У овим и другим сличним случајевима, дисциплинске мере као да су остајале без икакова утиска, и то у толиком степену да то на Западу нико не би могао ни разумети, Али већ сама чињеница, да су ову немоћ сви отворено признавали, илуструје боље него ишта друго колико су неодрживе постале прилике, несамо политичке него и социјалне, у Босни у очи катастрофе, Лек који је Ми_ нистарство применило у овом случају састојао се у томе, да је 30, јуна 1913 гимназија у Мостару затворена на годину дана. Тај је лек био дабогме гори од саме болести, јер омладина, на овај начин ослобођена своје школе, или је ишла у друге школе, носећи са собом заразу (као например у Тузли), или је умножавала редове револуцијонарних усијаних глава каквих је било већ у свакоме граду на Југу,

358