Nova Evropa

Протопопова, бившег последњег царског комавданта {leтроградске Армијске Области, генерала Хабалова, и познатог авантуристу, који је играо доста велику улогу у очи Револуције, кнеза М. М. Андроникова. Владимир Бурцев прича занимљиве ствари из историје револуцијонарног покрета ХХ века у Русији, и борбе царске полиције с њиме (која се поглавито тиче провокације); али све ово има више специјалан интерес, Искази генерала Климовића и кнеза Андроникова. нису уопште од велике важности, За спољашњу историју, као и за психологију првих дана Револуције (борба на улицама Петрограда и пад режима), од највеће су вредности искази тенерала Хабалова, који је руковао борбом у име Цара, Ту видимо, готово сат по сат, како се развијају догађаји; а нарочито је занимљиво пратити постепено расуло последњих оружаних снага режима осуђена на пропаст. Али су свакако сензацијонални искази Хвостова, Штирмера, и Протопопова.

Хвостов прича, како је он још као гувернер у Волохди и Нижњем Новгороду (за време Столипина) привукао на се пажњу ара, тако да су након уморства Столипина многи држали да ће њега на положају Министра Унутрашњих Дела наследити Хвостов, тај стуб реакције (док Председником Владе беше умерени конзервативац и углађени дворанин, Министар Финансија Коковцов), Али се Хвостов онда није допао Распућину, који је долазио у нарочитој мисији у Новгород „разгледати душу“ Хвостова, а био од њега примљен са потсмехом, Отуда хладно расположење „Царског Села" наспрам Хвостова, које се није променуло ни након по Владу сјајно спроведених избора у његовој губернији, те избора самог Хвостова за народног посланика у Орлу (1912). У Четвртој Думи, стога, Хвостов није играо неку велику улогу, и био је сасвим обичан посланик екстремне деснице, Али за време Рата, неколико веома оштрих говора Хвостова о електрификацији индустрије, која је била деломично у немачким рукама, те о немачкој шпијунажи, и напокон о немачком упливу у Русији уопште, привукли су пажњу Двора. Милостиво примљен од Царице, с јесени 1925, Хвостов се њој одједаред необично допао, и употребљен је као најподеснији кандидат да се обори и замени њиме поштењак и анти-распућиновац кнез Шчербатов, Онда је уследило именовање Хвостова Министром Унутрашњих Дела, а знаменитог полицајца Бјељецког његовим подсекретаром у полицији. Доцније је Хвостов, у вези са питањем немачке шпијунаже, и са компромитовањем монархијског начела услед поступака и држања Трише Распућина, припремао план уморства овог „чудотворца“; али у томе није успео, дошавши у сукоб са својим подсекретаром, У рано пролеће године 1916, Цар је сменио Хвостова, и он чак није примљен ни у обичајену опроштајну аудијенцију, као „непри-

374