Nova Evropa

Држао сам да пре свега треба одржавати постојеће стање а да ћемо сутра већ видети шта ћемо Mame...” M онда следе потпуно детињасте изјаве о најбитнијим питањима унутарње политике, и изјава о „лакоћи“ послова Министарства Иностраних Дела... На другом саслушању, опет се потпуно јасно показала бедна умна и морална неспособност Штирмерова. Враћајући се на питање програма, истражни суци чули су следећу изјаву Штирмерову: „Постоји само један програм;

власт, којој се на верност сваки од нас у своје време заклео, —- власт владајућег монарха, и вршење оних упутстава која је он давао, Све друго је нешто ново, зашто ја нисам био способан, Ја сам служио старом режиму, јер сам био мишљења да тај режим треба одржавати, или бар свакако да се не сме у њ дирати, Ја се не бих придружио режиму који би почео да руши постојеће стање. Ето Вам мога програма“... На питање о одговорној влади, следио је одговор, класичан по својој бесмислености, који уједно сведочи о страховитој необавештености носиоца средишне извршне власти простране Царевине, Царева врховног доглавника : „Да, кабинет у облику у којем је и дотле био. Одговорна влада7 — Ја сам мислио, да је одговорна влада нека личност која се бира, и којој се даје право да именује министре, те да она узима на се ону велику одговорност“... Сви његови искази у истом су стилу, У својој целини, баш као и у појединостима, саслушање Штирмера чини бедан и страшан утисак,

Док је Штирмер чинио неспретне покушаје да нешто сакрије, Протопопов је био више искрен, али је његов исказ исто тако давао слику потпуног расула и помрачења памети, Он је тешко мислио и тешко одговарао на питања, — видело се да се његов слаб дух био потпуно срозао услед катастрофе. Његово именовање, према његову исказу, уследило је овако: „Ја сам седео код куће, а зазвони Штирмер на телефону и

каже: „Вама предлажем следећи портфељ',.. Ја заустим да му одговорим;: „Молим Вас',., — али он одвраћа: „Ja Вам предлажем ,,., и — Ви сте именовани.“ Ја кажем: „Ја ћу се размислити'. — „Немојте, каже, треба одмах брзојавити, Госпо-

дар очекује одговор. Онда рекох (јер се у мојој души родило рђаво осећање: цела ми је ствар ласкала): „Добро, ја ћу покушати!' Не знам ни сам зашто сам то рекао. Ви можете да ми кажете, да не знам како се ради; али ја сам ишао затим да учиним нешто добро. Ја сам веровао у то да чиним добро. Ја нисам разумео колико је то тешко, и како је, напротив, лако чинити зло..." Из даљих исказа вици се да је и он, као и Штирмер, имао веома магловит програм, или боље да га није ни имао, јер су веома неодређени његови погледи на питање; „Шта да се ради" „Све се радило напречац, без плана, тако је ужасно било радити, да то и није био за мене живот

378