Nova Evropa

шта да се ради са Државном Думом2 А ја ништа не знам. Шта ти као мислиш27.../ Онај одговара: „Ја не смем да мислим, јер бих могао добити батина од претпостављених. Онда се Распућин присети: „Знаш шта2 Ја ћу њега сама (Цара) послати у Думу, нека иде, нека је отвори; ионако нико ништа неће смети да учини,.. После овог, било ми је смешно када су неколико либералних чланова Државног Савета стављали себи у заслугу Цареву посету Државној Думи“ (9./22. фебруара 1916). Али доста о исказима Хвостова. Да пређемо на исказе Штирмера (председника Владе од јануара до новембса 1916, Министра Унутарњих Дела од марта до јула, и Министра Спољних Послова од јула до новембра исте го дине), и Протопопова (Министра Унутрашњих Дела од септембра 1916 па до краја Царске Владе).

Штирмер, који је према напомени уредника ове књиге (Шчогољева), изгледао као неки „шпански гранд“, дао је доста резервисане и замршене исказе, у којима се огледа његово урођено лукавство старог дворанина. („перемонијен-мајстора"“); али и поред покушаја да забатури траг и да затаји оно што њега лично и режим највише компромитује, његови су искази врло драгоцена историјска грађа. Разуме се да он своје постављање за Министра покушава приказати што лепше: он је био Цару одавно познат, и уживао је његово лично поверење, нарочито зато што је некад веома успешно управљао напредном у господарском и културном погледу Јзрославском [Губернијом (на Горњој Волги). — На другој страни, он се труди да представи као безначајне и случајне своје скандалозне везе са опасним авантуристом и детективом Манасевићем-Манујловим, који је играо велику и прљаву улогу, Затим, објашњавајући своје именовање Министром Спољних Послова, које је изазвало живу радост код Немаца а бурне протесте и велику бригу код руских патријота и у круговима Антанте, он прича како је (крајем јуна 1916) искрсло било питање о именовању „грађанског диктатора", али да је он одбио да се тога прими, него је само пристао да замени тежак ресор Унутрашњих Дела са „лаким“ ресором Спољних Послова! A онда се примио и „диктатуре"!,,.. На питање председника Комисије, са каквим програмом је ушао у Владу и преузео толике послове, Штирмер није умео да каже ништа разборито: „Шта да Вам кажем2 ,.. Програм2,.. Могу Вам толико рећи, да сам касније скицирао програм ,,, Ја сам био четири месеца Министар Унвутарњих Дела, и у то време свршавао сам само текуће послове ,. Мени је веома тешко рећи у чему се састајао мој програм ... Једно је произлазило из другог ,, ." Председник онда запита: „Па реците нама бар једно из чега је произашло нешто друго“ Нато је питани одговорио; „Молим да верујете да говорим искрено!...

377