Nova Evropa

аферу Рубинштајна, банкара, осумњичена за шпијунажу, ФРубинштајн је, прича Хвостов, наручио био Распућину да посети Царско Село, и да тамо сазна да ли ће бити офанзиве или не, „Рубинштајн је објашњавао својој ближој околини, да су му ови подаци потребни зато да се одлучи да ли је упутно куповати у Минској Губернији шуму или није. Јер, каже, ако офанзива заиста отпочне, пробитачно би било купити шуму, која ће имати голему вредност, док у супротном случају не би имало смисла куповати је... Мени су саопштили, да је Распућин пошао Цару према жељи Рубинштајна; а када се отуд вратио, све је подробно испричао шта су тамо говорили, тако да сам ја све то добро запамтио, Сећам се дакле следећег. Треба прво споменути, да Распућин никад није ништа причао када је био у трезном стању; али је довољно било ставити пред њега коју флашу мадере, или порта, — он би се одмах опијао те причао све што зна. Зато су они који су се интересовали за његове приче тако и радили. Уз мадеру, дакле, Распућин је причао и шта је све радио у Царскоме Селу. Морам рећи, да он је из дна душе презирао бившег Цара, док је бившој Царици потпуно све одобравао, говорећи да је она паметна, да је она Катарина П, и уопште јако ју је хвалио... Еегово расположење наспрам Цара било је таково да су се детективи налазили у великој неприлици, Њима је било незгодно записивати Распућинове речи, а ипак су били дужни да бележе све. Распућин није звао Цара друкчије вего „папашка'. „Долазим ја вели, ,у Царско Село, и улазим, а папашка седи жалостан ... Ја га помилујем па га питам зашто је жалостан, а он ми вели: Све саме протуве свуд унаоколо. Ципела нема, пушака нема — треба прећи у офанзиву, а није могућно... Па је испричао један догађај: њему (Цару) довели су на параду један одред; војници су били у лепим новим чизмама, али док су једни пролазили поред њега, други, боси, обували су се иза брежуљка!... Немогућно је тако наступати. Нато га пита Распућин, када ће ипак наступати7 Цар одговара: „Пушке ће доћи кроз два месеца раније није могућно. Да ли су ови подаци били потребни Рубинштајну да би купио у згодан тренутак шуму, или да би ово саопштио у Берлин, нато је тешко одговорити,..“ Ево још једне приче Хвостова: „Седи Распућин тотално пијан, Дошао је да се мало напије, па да се онда отрезни. Изјутра му је било досадно, те је он призвао к себи своје детективе да заједно пију чај. Њима је то било веома пријатно: уместо да седе на степеницама од куће, боље је да седе код њега, где је топло; а њему је ово било најмилије друштво. Седе они тако и пију чај, а њега боли глава... Неко од детектива запитаће га: Шта је с тобом, Глигорије Јефимовићу 2 Зашто

си жалостан“ А он му вгли; „Наређено ми је да размислим,

376