Nova Evropa

налту пажњу, Хоћемо стога овде да укратко изнесемо његов најглавније мисли, - Пре свега, постоји народ (Мојк] и нација (МаНопј; постоје, према томе, народност (Мо т) и нацијонализам (МаНопан таш5), Ови су појмови и у суштини и у конкретном животу врло различити, „Народност“ је све оно што има један народ изворнога и значајнога, — све што га опредељује као јединицу међу другим народима; то је, например, његов језик, његова култура, традиције и обичаји, Све је то лепо и племенито у самом себи, и ради тога поједини народи не би долазили у тешке међусобне конфликте, Али, откако је цивилизација — прво феудална, а после буржоаско-капиталистичка —- завладала народним културама, настала су трења. и трвења међу појединим народима, и почела се мерити њихова материјална снага, Из тежње, да један народ прошири своју спољну моћ, свој материјални посед и свој политички уплив, развио се, кроз многе прелазне форме, данашњи нацијонализам, — он је заменио идеју и суштину народа са њеTOBOM снагом и његовим интересима. Интерес, материјални интерес, бог данашње цивилизације, претворио је народе у љуте узајамне противнике, те искривио и појам демократије. Настали су „господари“ и „слуге“, владајуће и потиштене класе, народи првог реда и народи другог реда, или народи тосподски (Негтепуојк) и народи бедни, заробљени (ЗЕЈауепуојк). Феудализам и империјализам нису нестали, него су само демократизовани и нацијонализовани. Држава је постала свемогућа и општи идол, политичке партије преузеле су улогу феудалне господе, и место мира, праведности, и свију оних лепих обећања са којима је пуних уста ступила буржоазија на европско поприште, дошли су ратови, наступила је огромна капиталистичка експлоатација, и народи су се оградили један од другог високим зидовима неспоразума и непријатељства. На тим зидовима стражаре, као некад на феудалним тврђавама, тешко наоружане војске. Нацијонализам новца и нацијонализам насиља довео је напокон до Светског Рата, а проузроковаће вероватно, својим шовинистичким, експлоататорским, и милитаристичким методима, и нове ратове.

Нацијонална држава, према схватању Дра. Морокутија, мора да погази народну државу; народи могу живети у миру и сарадњи у једној држави, али „нације“ не могу, јер „нација“ је интерес, а интерес познаје једино себе и сопствене потребе,

Ако дакле народне мањине хоће да спасу своја народна права, неће смети да траже свој идеал у нацијонализму, јер овај увек и свагде ствара нове мањине и гази права оних који су слабији и побеђени. Зато писац ставља мањинама пред очи нов, бољи, и праведнији идеал: све народне мањине

нека се споје у паневропску федерацију мањина, и нека по-

404