Nova Evropa
Stvar izgleda na prvi pogled strašnija nego Što je, zato što je novo zadrugarstvo tek počelo da živi i da se razvija, pa ба je — slicajem prilika — odmah u mprvim počecima доћуа а porafna kriza celoga društva, Govor citara i fakata nije u ovom slučaju tako ubedljiv, kad se sve uzme u obzir: oni su samo relativno nepovoljni, kao i sve drugo u današnje vreme, počevši od srozamih moralnih i intelektualnih vrednosti i njihovih posledica koje zaprepašćuju, Pokret se zadrugarski u nas još nije bio pravo ni razmahao, u svojim novim oblicima; nedostajao je zato jedam od glavnih preduslova: mezavisnost i sloboda seljaka i zemljoradnika, da bi sam mogao podići i voditi svoje gazdinstvo, Rat i poratne prilike doprineće pouzdano mnogo da se seljak emancipuje i stane na svoje noge, i zadrugarstvo će kod nas ponovo oživeti baš kao nekad zadrugarstvo u Zapadnoj Evropi, kao reakcija * vraćanje u normalno stanje. I na Zapadu je država, s početka, s nepoverenjem pratila zadrugarski pokret, a propagatori zadrugarstva klonili su se i državne kontrole i državne kase; gde bi dakle na ši današnji »državotvorni« gledali prijaznijim okom ma svoje prirodne protivnike, koji nesamo da hoće да se izvuku ispod njihova uticaja i pritiska mego će nemilosrdno s njima o ledinu prvom prilikom, čim se malo osnaže.,. A osnažiće se maše zadrugarstvo, i povratiće se onamo gde je stalo, čim se vreme povrati od uzbudjemja i malo smiri, i to niko sprečiti ne može. Radi se jedino o tome, da se priugotovi terem za pokret, koji će elemenfarnom snagom ponovo izbiti, i koji će jednim mahom razduvati sve današnje smetnje, i unutrašnje i spoljašnje; radi se o tom da se počnu graditi mostovi za one koji dolaze, da se razbistre pojmovi pomućeni dogadjajima poslednjega vremena i zabludama premorenih generacija, te da se odrede i utvrde novi zadaci i ciljevi našega zadrugarstva., Тај се posao teći polako i naporedo s ostalom borbom oko sredjivanja prilika; ali svaki od mas može doprineli svoj deo da, sa krizama današnjeg našeg društva u svim pravcima, prebrodimo brže i krizu zadrugarstva, te da ono što pre zauzme u životu našega naroda ono mesto koje mu je priroda namenila.
С.
O народном (сељачком) праву.
Треба једном већ покушати, отети се робовању западнохуманистичких одгојних и правних идеала који све униформишу, изићи из зачараног круга начина мишљења Римскога Права, па се вратити у свој народ, и проучавати основе народног и задружног живота, како су то чинили некад Богишић и неуморни Др, Штрохал. У Србији породична задруга још
384