Nova Evropa

није сасвим изумрла, а Хрвати (како каже Др, Ружић) „имају од свих Словена најбогатије врело народног права“, па би требало отуда црпсти главну мудрост: излучити основне форме и основне проблеме, те на властитом искуству градити даље, — вршити акцију која би била, будући у исти мах конструктивна и нормативна, законотворна. Овако, наше је књишко право усахло и постало чистом науком појмова, а наше примењено право спало је на дословно извршавање слова, те приватно право и у науци и у животу има пуно разлога да једном коначно обрачуна са стерилним, механичким, туђим и нашем народу несвојственим, рацијоналистичким елементима,

Може неко запитати; да ли ми имамо довољно смисла и издржљивости за изградњу једнога читавог система, који не бисамо одговарао захтевима и својствима нашег културног круга, и дао им израза и облика, већ који би, у својој суштини, могао постати путоказом и за друге народе; — Ми смо мишљења, да имамо, да смо управо и позвани — стојећи на раскршћу двеју моћних светских култура, које ипак нису биле кадре да разоре или униште праоблике наших установа и обичаја —- да пођемо новим путем, необзирући се сваки час на школе и струје на Западу, од којих смо већ ионако преузели више него што нам је било потребно, и више него што је одговарало духу и правној свести нашега народа. Ново доба, са својим превратима и обновама на свима подручјима духа, морала, и привреде, излази нам и само усусрет,

Шта се све није на правноме подручју изменило у току времена, нарочито за последњих деценија, и поименце услед Великога Рата! Појам својине непокретнина прешао је готово у еуфемизам, индивидуалистички принцип као врховни регулатор у привреди престао је бити аксијомом, — „привреда није више ствар појединаца већ ствар целине", како каже Ратенау („Проблеми привреде у мирно доба“); целина, задруга, постаје све више и више носиоцем права и дужности. Досад најважнији нормативни појмови права уопште, а поседа напосе, на привредном пољу, претрпели су услед Великога Рата таке измене да их стварно још не можемо ни прегледати а камо ли тачно им оценити и одредити вредност и утицаје, Поуздано је засад само то, да те промене сељаку несамо да нису нахудиле него су му и апсолутно и релативно биле од користи, подигле га до веће важности у друштву, и политички и социјално, у толикој мери како ни слутили нисмо. Много се старог и наслеђеног држи једино још услед механичке целисходности, или снагом навике, или с помоћу имена и угледа што се зањ везује, Управо, ни на којем другом подручју можда није борба између новога духа, који руши и гази преживеле догме и теорије, и онога што се предаје с колена на колено, тако жестока и одлучна као на подручју права; али исто тако, нигде није

385