Nova Evropa

неопходно потребно за пут. Главна Команда и даље је јављала, да је све у најбољем реду; али на пола сата после последње такве телефонске поруке, дођоше наши гласници (које понамештасмо између команде и нашег надлештва), да нам јаве: „Бежите одмах!... Њена Екселенција (жена команданта) већ је аутомобилом отпутовала на Дњепар; а Његова Екселенција баш се сада сместила у аутомобил!.,." Нисмо се много предомишљали: најпотребније ствари, новац, и архив, потрпасмо у кола, а ми се упутисмо пешке према Дњепру. Било је крајње време, јер већ пола сата касније бољшевици заузеше зграду нашег надлештва. -

Дњепар пређосмо тако око подне. Преко сто хиљада људи лежало је у шуми на левој обали Дњепра, и тамо су провели три дана и три ноћи, док се водила борба на улицама града, који с обе стране бомбардоваше ... Лош су глас уживали бољшевици: број оних који нису хтели да поново дочекају „Чеку“ и терор био је недогледан. 17, (или 187) Добровољци поново освојише град, те могоше ову своју велику тактичку и војну победу лепо искористити, да су право разумели знаке спонтаног поверења маса, које се лепо огледало у оном големом „ексодусу“ ИКијевљана при доласку бољшевика; али нажалост, нити је било државничке памети нити сношљивости племенске, поименце у позадини, која је терала и даље са својим оргијама, те је страшно контрастирала са јунаштвом и прегалаштвом бораца на положајима, Али је агонија трајала дуго, ужасно дуго, читавих четири или пет седмица. Опкољавање Кијева напредовало је са свих страна и нико није више веровао комуникејима Врховне Команде нити умирујућим чланцима службених оптимиста. Ко је год могао, напуштао је град. Расположење је бивало све мрачније и због времена: незапамћена магла, права лондонска магла, уз силан снег и јаке мразеве, крила је дан и ноћ сунце и небо, а из ње су се једино чули гласови топова и пуцњава неуморних митраљеза .

Сећам се добро свакодневних телефонских разговора са Штабом; у поверењу су ми саопштавали гласове о „стању здравља“ појединих делова фронта, које смо крштавали фантастичним именима; „Бородин“, „Птицин“, и т, m, Али је то „здравље“ ишло са зла на горе, из дана у дан, Сваке седмице по једампут или два пута, код Врховног Команданта, држали су шефови важнијих надлештава и јединица своје поверљиве седнице: ту смо слушали о грозотама Рата, о условима и епизодама одбране. Џонекад бисмо чули и гневне повике Његове Екселенције поводом какова неугодног предлога или какве оштрије речи. Међутим, 15. новембра прослави град двогодишњицу добровољачког покрета; свечаност су знатно увеличали Енглези, јер је дошао на прославу и гене-

432