Nova Evropa

svoje porodične tragedije. Njome se daje potpuna rehabilitacija :· Tolstojevoj ženi, Sofiji Andrejevnoj, sa kojom Tolstoj kao čcvek nije bio:u svemu saglasan, ali joj je kao umetnik priznao pravo i pravilnost njena držanja, Glavni junak ove drame, Sarincov, ı kojem je sebe naslikao Tolstoj, na koncu konca odriče se praktične primene svoje teorije, budući da bi na taj način morao da razruši sreću ı blagostanje svoje porodice: svoju vlastitu sreću om neće da gradi na nesreći drugih ljudi, Ovu zadnju po vremenu dramu Tolstojevu pročitaće s velikim interesom svaki kome je drago nesamo Tolstojevo umetničko stvaranje već ko sa poštovanjem prati i njegovo moralnofTilozoisko. učenje,

Ostaje još jedna, najpoznatija, drama Tolstojeva: »Vlast tmine«, Jedan poznat ruski kulturni radnik i sudac pripovedio: je jednom Tolstoju jedan zanimljiv slučaj iz svoje sudske prakse, koji je onda Tolstoj počeo pomno obradjivati kao siže, i u toku tri' tjedna napisao je potresni komad »Vlast tmine«, koji: je postao pravim uzorom nafuralističke drame, Njegov uspeh, kako kod čitalaca tako kasnije i kod gledalaca, bio je neobičan, U nekoliko dana knjiga je raspačana u više hiljada primeraka, pobedonosno obilazeći gotovo sve ruske pozornice, i poslavši uskoro vrlo popularnom medju glumcima. Ali je »Vlast tmine« nabrzo od duhovne cenzure zabranjena nesamo za prikazivanje nego i za štampanje, Brutalan predmet, obradjen nemilosrdnim nafturalizmom, iz kojega se dobija tmurnobezizlazna slika narodnog divljaštva i duhovne imine, nije паravno: mogao naići na odobravanje tadašnjih vladinih krugova u Rusiji; zabrana je ipak sa štampanja: i raspačavanja. doskora ukinuta, ali joj je put na pozornicu još dugo ostao zatvoren, Čak ni tako uplivna osoba u visokim službenim krugovima kao što je bila čuvena glumica Imperatorskog Aleksandrinskog Kazališta M, G, Savina, koja dnače nije poznavala uskraćivanja svojih molb4 + intervencija, nije bila u stanju da dobije dozvolu za prikazivanje ove drame, ni u svoju korist. Tyvrdoglavi i odlučni car: Aleksandar II, koji je.s početka bio vrlo zadovoljan ovom. dramom, kasnije je — pod uticajem besmrtnog faktora u analima ruskog reakcijonarstva K, P, Pobjedonosceva — promenuo svoje mišljenje i nije ovu dramu pustio na pozornicu, U dugačkom privatnom pismu Caru, Pobjedonoscev podvrgava dramu podrobnoj i poraznoj kritici: on u njoj vidi poricanje, negaciju, svih glavnih i majprimitivnijih zahteva umetničkog i moralnog karaktera, Pre svega, on u njoj utvrdjuje otsustvo temeljmog načela svakog dramskog komada. borbe, »u osnovi koje leži idealno čuvstvo«; naprotiv, on vidi u njoj samo najednostavnije nagomilavanje dugoga niza zločina, koje junaci drame izvršuju bez svake borbe sa sobom, bez

474