Nova Evropa

svakeč unutrašnje potrebe i neophodnosti, jedino usled primitivnog »živolinjskog nagona«, Nepotrebno je, držimo, isticati da je, naprotiv, baš ova drama puna duboke i intenzivne unutrašnje borbe, te je u svojoj celini krasna ilustracija narodne poslovice koja služi podnaslovom ovog komada (»KOTOTOK'b увазђ всен птички пропастњ«): dugi niz zločina sledi lodično jedan iz drugog, i izvršenje jednoga gura junaka na izvršenje drugoga, iz razumljive želje da se oslobodi njegovih posledica, Teška moralna borba prati svaki i najmanji čin junaka, a figura Nikite služi sjajnim otelovljenjem duboke moralne ideje, da zločin mora da bude iskupljen, Ona lepa i dirljiva sHka zadnjega čina — kada Nikita i Anisja padaju puni pokajanja na kolena, a kao odziv se čuju pomirljive reči Akima, prožete pravim jevandjelskim duhom — možda Je najubedljivije svedočanstvo protivu tvrdnje Pobjedonosceva, koji u celom ovom značajnom prizoru vidi samo »slučajnu pojavu«; Nikita pati, njeeovi zločini terete mu dušu, i nebudući dalje u stanju da izdržava grižu savesti, on se duboko i iskreno kaje, nakon čega čeka mirno od zemaljske vlasti svoju fizičku kaznu, a Pobjedonoscev — koji kao da ne želi videti ono što je tako jasno —, priznajući talenat i veštinu pisca, ipak kaže o etičnoj strani ove drame: »Kakva otsutnost ideala, i još više, kakvo odricanje od ideala, kakvo poniženje moralnog čuvstva, kakva uvreda ukusal,,,«

· Pobjedonoscev je znao, da je Tolstoj ovu dramu namenio pučkom kazalištu, pa predvidjajući njenu popularnosi, on se bojao njena štetnog uticaja na široke narodne mase, Narod će tu videti samo bezbrojan niz najsurovijih zločina, prema пјеgovu mišljenju, »bez najmanjeg naprezanja duha, bez svake borbe«, — Ali je isto tako negativno prosudjivao Pobjedonoscev ovu dramu i sa strane umetničkih kvaliteta, On misli, da je karakterisanje osoba nedovoljno, — da su i one u većini tek sene živih ljudi, Ova njegova tvrdnja svakako je пегаzumljiva, jer sve osobe, čak i epizodične, žive u ovoj drami svojim potpuno samostalnim životom: postupci su njihovi jasni, osnovami, shvatljivi i uverljivi; jezik Je neobično izrazit, upravo blistav, U ovoj je drami ocrtan sa najvećom potpunošću nesamo marodni način života, koji je Tolstoj temeljno poznavao, nego Je prikazana i sama. duša narodna, šarolika i bezdana,

Kao osnovu svoje dramatske delatnosti uzeo je Tolstoj realizam, nasledivši klasike ruske drame, pa ga je doveo putem dalnjeg razvoja do naturalizma, koji je on zaveo u Rusiju, i čiji je bio jedam od majuglednijih nosilaca u Evropi uopšte, Poput Moskovskog Hudožestvenog Teatra, koji je doveo realizam do maturalizma u pogledu scenskih i režijskih izvodjenja,

475