Nova Evropa

Необичност Петрове личности испољавала се и у другим цртама његова карактера, међу којима пада у првом реду у очи, и задивљује, многостраност и разноликост његових спо" собности. Како већ рекосмо, чега се год прихватао, схватао _ је брзо, и у свему се одмах осећао господарем положаја, дајући и другима упуте шта имају да раде, Било је то зањ утолико теже, што он заправо није добио никакова образовања, оставши до конца живота недовољно писмен. У свему је био самоук. Видимо га где сам лично саставља законе и указе, седи у сенату, руководи операцијама своје војске, и даје у војничком погледу бесмртне примере својим победама код Лесне и Полтаве. Али исто тако уме сам да сагради и лађу, огромну, и то до последњег чавла; он показује, како има да се обраЂује њива, како се коси сено, и у исто време учи руског човека свога времена пристојности и владању, настоји да му облатороди укус, те га на тај начин препорађа и унапређује,

Једна од главних одлика унутарњег и спољашњег карактеча Петрова била је брзина и енергија, спојена с необичном радном способношћу, Многогодишње непрестано кретање и проживљени ратови развили су у њему необичну покретност, потребу за променом боравишта и брзом променом утисака. Журба му је прешла у навику. Он се сталнону свему журио. И његов ход, уз његов велики корак, био је такав да га је поскакујући пратилац једва стизавао. Није узалуд била једна од његових изрека: „Пропуст времена —- исто је што и неповратна смрт“. Ако није спавао, ако није путовао или пировао, или разгледао штогод, он је безуветно нешто градио. Већ код првог свог пута у иноземство, он је запањивао све који су га срели тиме штоје готово савршено знао четрнајст заната, Листајући његову преписку (што ју је сабрао академик Бичков), која обухвата читав низ дебелих свезака, не можемо а да се не запитамо гледајући на датуме: „Па кад је овај човек спавао, кад је јео2 ,,." Онје извео из колотечине сву Русију с краја на крај; и био је два пута у Европи, идући на. запад до Париза, а на исток до Дербента. Учећи читаво време друге учио се сам, те је прирођеном упорношћу тражио и од других да то чине; „Ја сам међу ученицима, захтевам да ме поуче“ — било је урезано у један од његових приватних печата, и те се високе лозинке овај реформатор држао целог свог живота, недугог по времену али нечувеног по љубави према раду.

Али баш зато што је сав лични и друштвени живот Петров био испуњен прикупљањем корисног знања, чинила се њему сама наука пре свега — практичном потребом. Отуда прекори, да је Петар дао Русији само уску, утилитарну просвету, Не треба међутим заборавити, да је његово царевање испуњено готово сасвим ратовима, изискујући пре свега што више рада

453