Nova Evropa

бођену домовину (у октобру 1924) био: у ствари тријумфалан поход великог патријоте и великог уметника, у којему су узели учешћа и други европски народи,

У овој епохи великог реалистичког романа, у Пољској су најодличнији представници Адам Асник (Азпук, 1838—1897), уметник велике снаге, песник-интелектуалац, у којему се романтична традиција појачава новим мотивима, те којега нарочито карактерише песничко заодевање филозофских мисли (циклус сонета „Над дубинама"); и Марија Конопницка 1842—1910), први велики пољски песник женског рода, која опева хуманитарна настојања и народне недаће, напоре еми -траната (епска спев „Пан Булцер у Бразилији“).

У последњем деценију ХЛХ столећа улази у пољску књижевност читав низ младих и свежих талената, од којих се неки с почетка окупљају и теоретски боре за „нову уметност“, з одбацујући утилитаризам дотадање перијоде траже стваралачку слободу, хотећи да даду израза и најсуптилнијим манифестацијама унутрашњег живота и расположења, несвесним осећајима; они траже уједно нова средства артистичке екс"пресије, те заводе у Пољску нове струје западних и северних "књижевности, док се у исти мах враћају и великим пољским "романтичарима, пре свега Словацком, У тој епохи, која се на"зива „Младом Пољском“, доминира живи покрет диференцираних настојања и разноликих врста стварања: готово сваки писац иде својим путем, Ограничићемо се да овде споменемо само главне индивидуалности, и да дамо њихову карактеристику у неколико речи. Ту је, пре свега, Казимир Тетмајер (рођен 1865), први од „младих“ песника, који је стекао глас као мајстор еротичке поезије. Био је у приповеци изразом духовне уморности своје генерације, концем прошлог века; "али је измакао скепси, вратио се у крило природе, и створио прелепу татранску поезију. Ту је затим Пшесмицки (Лепоп Ртлезтуска), који је, под псеудонимом „Мириам“, сјајним преводима присвајао Пољској ремек-дела западно-европског модернизма. У првом депенију ХХ века издавао је књижевноуметнички часопис „Сћипега“, који је стајао на необично високом нивоу. Спомињемо, даље, Станислава Пшибишевског (Ртхуђузљем/5к!, рођен 1868), који је дошао најпре у дотицај са „Младом Скандинавијом“ и са „Младим Немцима“, па је и сам у еволуцији ових последњих одиграо важну улогу (прва своја дела обелоданио је на немачком језику). Законима „нове уметности“ хтео је одвратити од спољашњег света, "Савременике је фасцинирао својим прозајичним поемама и романима, у којима је главна тема трагедија спола и пожуде, Артистички уредник часописа „Младе Пољске“ и „Живота", које је уређивао ПШшибишевски, био је Станислав Виспијански (М/узрлалја, 1869—1907), сликар и декоратор, у којем

521