Nova Evropa

nju — imala biti središtem za gajenje čistote narodnog jezika i zz širenje književne kulture medju šire narodne slojeve, Tako vidimo, kad bacimo pogled na celokupni rad ovog velikog pesnika i čoveka, da je prolazio raznim fazama: romamticizma, pesimističkog realizma,,i pozitivizma, Alo se uzme »Premaleće« kao poslednje njegovo delo, nesamo u kronološkom nego i u idejnnom pogledu, može se reći, da Žeromski navešćuje trijumf vilalne snage, organične evolucije, principa feleološke koordinaćije života, zavisnog ne od mešijanistički shvaćenog otkupljenja ili mističke žrtve pojedinca, nego od техиНаја роzilivnog i konkretnog rada, rada koji se ne zađovoljava nikakovim postignutim rezultatima, koji ne розцефаје, 1 Кор зе пе zavarava nikakvim maštanjem o snazi ili snovima o budućnosti, verujući jedmo tu snagu svoga pregnuća, Tome velikom sin svoda naroda, velikom apostolu rada, i jednom od najvećih pisaca savremene Evrope, mi posvećujemo ove stranice, i klanjamo se njegovoj svešloj seni, i

Juan Esih, —

Пољска књижевност. (Преглед главних писаца и главних дела.)

Пољска књижевност није позната у иноземству онолико колико она то заслужује величином својих писаца и уметничком вредн шћу многих својих дела. Разни критичари и публицисти пољски бавили су се овом појавом, и долазили су редовно до закључка, да је томе главни узрок одвише изразит народни карактер пољске књижевности, стална патријотска тенденција која слабо занима друге народе. То је несумњиво тако; али треба уважити, да најважнија дела пољске књижевности, нако су понајчешће нераздвојно везана за нацијоналне проблеме; пружају и својим нацијонално-локалним садржајем предмете од општег интереса, захватају у дубину ствари, те постају делима велике уметности, која имају право на приступ у заједничку књижевну ризницу човечанства. Међутим, кроз многа деценија заборавило се било на књижевност заборављеног народа, и тек у току Светског Рата искрсло је опет пољско питање на дневни ред, и напоредо с њим растао је интерес и за пољску књижевност. Сад су се у њој почеле тражити главне карактеристике народне душе, која се опет спустила у реалност, у нормални политички живот; у њој се сад хтело наћи објашњење оне тајанствене отпорне силе с помођу које је народ, подјармљен и угњетаван током 120 година, ипак очувао, па чак и умножио, своју обновну животну снагу. И тек што је на томе путу учињен први корак, а већ је тај интерес

514