Nova Evropa

Доба. „наполеонских ратова, спев који. је постао. омиљеном пољском народном епопејом. Песнички таленат потпомогнут и допуњаван веома марљивим и савесним радом, допустио је овоме генију да обухвати и изрази све "осећаје, од оних у најивном пучком предању, па до најсложенијих · „субјективних "љубавних нијанса, | од бурних патријотских чувстава до реалистичких побуда свакидашњег живота. Али поезија не исцрпљује богатство његове душе, — он је и публицист, | који прати све друштвене идеје Запада, стојећи у вези и вршећи утицај на читав низ познатих светских O и писаца (кад што су 'Ламне, Мацини, Мишле, Кине, и други] свога доба. Он је, даље, организатор покушаја устанка, и он умире усред такова организаторског рада, запечативши смрћу своје идеале, Онј је уједно и мудрац, филозоф, у автичком схватању те речи; јер кроз читав свој живот израђује у себи моралне и религијске истине, пењући се до на врхунце хришћанске мистике, Мицкијевић има за Пољаке таково значење какво није имао ниједан писац ни у једном народу; он није само "највећи песник, негб је и учитељ народа, и узор патријотизма, предводник омладине, вођа. духовног живота, Поколење за поколењем открива све нове његове заслуге и нове вредности, Већ за живота чувен у читавој Европи, као представник свога народа, после смрти увек славан али мало читан, он је у наше доба предметом обнове своје популарности у свету, 0 чему сведочи велики број нових превода у току задњих деценија (у. Италији, у Сједињеним Државама, и иначе); и није излив таште народне амбиције, ако искажемо наду, да би Мицкијевић могао постати још од свију признат највећи песник европског романтизма.

· Велики савременик Мицкијевићев, Јулије Словацки (5108 ас 1809—1849), обогатио је пољску књижевност такођер Ху више праваца, Он је песник деликатних чувстава, променљивих расположења, меланколије и чежње. Живећи стално у друштву са ремек-делима светске књижевности, проширио је он хоризонте и пољској књизи: Бајрон, Шекспир, Данте, Тасо, Аријост, Калдерон, Омир, — то су његови свакодневни дру-“ гови и његови учитељи. Он сам посвећује се страсно драм« ској књижевности, те његове трагедије и историјске и леген= дарне драме сачињавају све до данас основ богатог пољског казалишног репертоара. Од његових многих епских спевова, најпознатији је „Бењовски“, епопеја у стилу Бајронова „Дон Хуана". Духовни развитак повео је и њега ка мистицизму; као Мицкијевића, и у расположењу трајне екстазе писао је мистичне драме и визије, које су постале приступачне тек каснијим поколењима. Круна ове његове поезије је „Краљ-дух“, поема која је синтеза романтичког спиритуализма, Словацки је обогатио и пољски књижевни језик: он је из њега избио дотада непознату, суптилност и музикалност, — језик је постао

517