Nova Evropa
litike kako ju zamišlja Pakt Lige Naroda, politike koja je, i koja će uvek ostati, jedan od najsjajnijih i najslavnijih izraza političke mudrosti i filozofije humanitarizma, i ideja moderne demokratije u okviru medjunarodnih odnos4. U isti mah, ovo je najbolji dokaz da Saveznici, braneći se protivu Centralnih Sila, nisu pošli samo negativnim putem, već i pozitivnim: nastojeći da osiguraju i razviju čovečanske i demokratske ideale.
Da bi se, medjutim, i na delu postidao ovaj cilj, bilo bi pofrebno da su razni narodi koji su sačinjavali oba ratujuća tabora prošli u Svetskome Ratu do kraja kroz duhovnu revoluciju, kakvu nisu poznavali pre Rata, jer bi tek tada razumeli i shvatili šta znače ona dva diplomatska i politička merila Konferencije Mira za male narode, Ali oni to nisu razumeli, i sve do Чапазпјеб dana to se još ne shvata potpuno bilo na jednoj bilo na drugoj strani,
Medju pobedničkim narodima i državama pojavili su se, naravno, šovinistički elementi koji su se, opijeni pobedom svojih željA i ciljeva, lako podali, u nekim slučajevima, iskušenju da povedu ekstremnu politiku prema svojim nekadašnjim protivnicima i ugnjetačima, A kod pobedjenih, pored starog otpora naspram novih ideja, pojavio se duh ogorčenosti i žedji za osvetom usled pretrpljena poraza, pa se tako pokazivalo sve veće opiranje protivu svih načela demokratizma koja su dovela do pobede Zapadnih Sila, Medju pobedjenim narodima osećaj ogorčenja pojačan je još činjenicom, da se zahtevi narodne pravde nisu mogli izvršiti do kraja u svakome slučaju. Usled зуеба toga vidimo gde se veliki deo protivničke grupe svesno odupire novome poretku, i neposredno ili posredno bori se da bi uspostavio stari režim, Postedna borba ogleda se i u faktu, da nezadovoljni elementi medju pobedjenima prihvataju ideje novog poretka u Srednjoj Evropi i namere Lige Naroda samo utoliko ukoliko im one mogu poslužiti orudjem u borbi protivu novog teritorijalnog i državnog rasporeda u Srednjoj i Jugoistočnoj Evropi,
Takav je eto, u teoretskom pogledu, problem ша ћ пагода i malih država u Srednjoj Evropi posle Rata. U tome smislu ima da se sudi i o nacijonalizmu novih država, i u tome smislu postoji kriza novo-evropske demokratije, i naročito kriza demokratija Srednje i Jugoistočne Evrope: one još nisu isk usile duhovnu revoluciju koju od njih traži Rat ikoju traže nevolje poratne Evrope. Ovo važi isto tako za narode koji su sačinjavali obe grupe ratujućih stranaka kao i za narodne većine i manjine u novim državama, gde takih manjina ima, Mi možemo, stoga, doći bliže trajnome miru u Evropi samo tako, ako se nakon Rafa mali narodi Srednje i Jugoistočne Evrope prilagode, i to nesamo spolja nego
42