Nova Evropa

ако то није било у противности са кривичним законом. Тај на око тако прост идеал живљења, који се имао одржавати на огромноме субконтиненту, тако разнородном и по традицијама и по становништву, са небројеним варијацијама својих раса и својих вера које су дале облик и карактер расама, садржавао је у себи административне задатке врло компликоване и в ло тешке, Да би се одржао мир у овакоме царству, требало је закона који ће решавати спорове и заваде управљене противу мира; а те је законе требало уоквирити тако да их свако разуме и лако схвати. Тај оквир опет тражио је судије који ће њиме руковати, полицију која ће извршити одредбе судија, и војску која ће штитити и судије и народ и све који долазе у обзир. Уза све то, долазила је још и потреба да се чува Империја од спољне навале, Један индијски политичар рекао је пред царским Законодавним Саветом, кратко време пред почетак Светскога Рата: „Од времена откако људско памћење тече унапред, Индија је привлачила на себе похлепу моћних владалаца и држава; од незапамћених времена њена вечна брда била су сведоцима освајачких хорда, а њене силне реке протицале су кроз бо'на поља ратујућих војсака, Мир и благостање земље прекидали су дуги перијоди отимачине и пљачке; њено тле видело је стварање великих и моћних царстава.“ На Индију се често наваљивало са северо-запада; а њена огромна обалска граница нарочито је изложена страној најезди. Кад је букнуо Светски Рат, она је то болно осетила на подвизима „Етдеп"-а, који би били учестали без снажне одбране британске морнарице, Фантасте који сањају о томе како Индија треба да се опет повуче у своју осамљеност, као што је била пре многих векова, говоре бесмислице, јер њене стародревне куле срушене су занавек. А они који мисле да би Индијци остали да сами расправљају своја спорна питања ако би се Британија повукла, нека обрате мало већу пажњу на данашње прилике у Азији, и поименце на живе покрете што их Совјетска Русија чини у главном правцу према Индији...

До године 1921 значило је Британско Царство у Индији: одржавање домаћег мира, материјално благостање, и осигурање противу стране навале. Али то нипошто нису били једини задаци које је оно себи поставило. Остале задатке, и држање Велике Британије у Индији у пште, најбоље ћемо просудити по изјавама неких индијских политичара, који су — . идући за политичким прогресом у западњачком смислу имали ипак доста храбрости да кажу истину о управи која је тада постојала. Тако је, године 1886, Г. Дадабај Науроји (Радабћа: Мапгојее), председник другог Индијског Народног Конгреса, поздравио слушаоце следећим речима: „Дај да отворено кажемо шта нам је на срцу, као људи, и да изја-

вим) да ћемо бити лојални према нашој кичми, — да смо _.