Nova Evropa

разумели користи које нам пружа енглеска владавина: да схватамо одгој који нам се даје, да смо обасути новим светлом које нас је извукло из мрака и таме, да смо научили нову истину: да су краљеви ту ради својих народа а не народи ради својих краљева. Ту нсву истину ми смо научили посред тмине азијатског деспотизма једино посредством слободне енглеске цивилизације." — Децембра 1916, F. Амбика Каран Мајумдар, председник оног Народног Конгреса који је, у савезу са Муслиманском Лигом, поставио захтеве за уставне измене, у доба кад је цело Бритавско Царство водило борбу на живот и смрт, признао је, да је постојећа владавина, „надахнута добрим намерама. завела мало по мало разне реформе и измене које су постепено прошириле и учиниле слободоумнијом администрацију земље. Она је завела локалну самоуправу у ограниченим размерима, унел> знатан елеменат заступства у закон давне савете, изградила жељезничку и телеграфску мрежу, и успоставила облик администрације која се,по својој чистоти и неприкосн вености, може мерити с управом било које цивилизоване земље на свету." Истога месеца изјавио је и Г. Мухамед Али Јинах, прелседнук Муслиманске Лиге, који још и данас игра видну улогу у индијској политици, ово: „Имамо пре свега да констатујемо чињеницу о постојању британске владавине у Индији, са западњачким карактером и мерилима управе, која држи у својој руци, додуше, апсолутну власт и иницијативу, давање правца и одлуку, али је кроз многе деценије одржала непоколебиво правду и ред у земљи, управљајући правично и беспристрасно, те доведавши индијски дух, разгранатим системом западњачког одгоја, у додир с идејама и идеалима Запада, услед чега је дошло до великог и живог покрета за интелектуални и морални препор д народа."

То је било пре девет година. Од тога доба, Устав Британске Индије знатно је измењен и проширен. И сад још последњу реч у свим стварима има Енглеска, али су енглески елементи у јавним службама знатно рељуковани, и разне важне функције владавине поверене су великим делом руковању самих Индијаца. Индијци и Мухамеданци, са њиховим разноврсним расама и скупинама, остављени су више непосредно једни према другима, док је Британска Влада устукнула, обећавајући да ће се повући још и више ако се то покаже као добра политика. Овако држање закључено је у одговор на захтев политички одгојених слојева Индијаца, који уосталом сачињавају веома незнатан део становништва Индије. Вође су ове интелигенције највећим делом правници и новинари, који су на горње уступке одвратили сместа тражећи гласно више; и зато што им се није одмах учинило по вољи, они грде и клеветају Енглеску гдегод могу, по свима земљама у којима