Nova Evropa

индијски незадовољеници могу да дођу до гласа, приказујући своју домовину као кућу једног јединственог народа који се с правом бори да се ослободи ј-дног себичног и угњетачког деспотизма.

Да мало изближе загледамо у те тужбе,

Пре четрдесет година одлучио је лорд Дуфрин, да треба све више и више позивати на саветовање одличне Иидијце, али да се не може вођство управе поверавати разним индијским народима, јер немају довољно угледа и моћи да изведу било какве мере или да терају било какву политику од општег интереса. Да ли ова одлука важи још и за данашње прилике 2 Да ли повест Индије за последњих пет година показује напредак у погледу јединства народа који насељавају овај огромни други континент, и да ли се осећа њихова све већа способност да своју земљу држе на окупу с помоћу мирољубива парламентарног системаг — Да видимо.

Има већ неколико година откако се годишње подноси Парламенту један користан извештај о приликама у Индији. Тај се извештај припрема у Индији, а објављује се и у Индији и у Енглеској, с одобрењем и под покровитељством Државног Секретара, који међутим изречито изјављује да ни он ни Индијска Влада не преузимају одговорност за свако мишљење које у тој књизи долази до изражаја, У ствари, то су мишљења самога писца, Г. Л. Ф. Рушбрук Виљемса (Кизћбгоок-У/Шахиз), директора Обавештајног Одсека при Индијској Влади, који ове извештаје пише стално у духу живе симпатије са политичким тежњама Индијаца. Подаци које он ту даје скупљени су и сређени према најпоузданијим изворима, који му као ником другом стоје на расположењу. У његову последњем извештају („Индија у 1924/5") наилазимо на ова места: „За време заседања Законодавног Савета, пажња јавности скренута је са политичког поља на предмет секташких препирака. Још раније смо споменули у како је непријазној атмосфери отпочела година 1924; а што је време више одмицало, затегнутост је бивала све озбиљнија, Односи између Индијаца и Муслимана постали су у више покрајина несношљиви. У првим месецима 1924 страначка штампа на обема странама превршила је била сваку меру у погрдама и оцрњивању. За летњих месеца било је немира на врло многим местима, да у јулу дође до жестоког оружаног сукоба између Индијаца и Муслимана у Делхима, са многим мртвим и рањеним. Истога месеца избили су немири и у Нагпуру. Месеца августа било је још горе: појавиле се буне у Лахоре, у Лукнову, у Морадабаду, у Баталпуру, и у Нагпуру, све у Британској Индији; док су сеу исто доба велики немири дешавали у Гулбарги, колонији Низама. У септембру-октобру долазило је до жестоке борбе у Лукнову, Канкинари, и Алахабаду. Најстрашнији сукоб од