Nova Evropa

власти прве молбе“) грађанима који су у праву да склопе брак, а не могу ради посве цоквених запрека, склапање брака омогуће тако да им „по пр авној аналогији“ дозволе склопити „брак за нужду .

Други уставни прописи који долазе у колизију са предуставним брачним правом (односно свим брачним правима), јесу: начело слободе вере и савести (члан 12. Устава), начело једнакости грађана пред законом (члан 4. Устава), начело да уживање грађанских и политичких права не може бити зависно од исповедања вере (члан 12. ал. 2. Устава), забрана да се грађани силе на суделовање у верозаконским актима (уз изнимке) (члан 12. ал. 4. Устава), организација судбене власти која се извршује искључиво у име Државе, односно у име краља (члан 48, Устава), и начело равноправности свих усвојених конфесија (члан 12,. Примене ових уставних прописа на садање брачно право, са дерогаторним деловањем, врло су многобројне и важне. Писац то исприно приказује. У случајевима кад субјективна јавна права грађана, гарантована Уставом, дођу у сукоб са ранијим законодавством, даје се предност уставним одредбама. Грађанин није дужан да трпи да му се његова права сузе или укину, јер је тако бивало и у прошлости; он је безуветно у праву, ако се брани против примене протууставног прописа, и има право да против тога тражи државну заштиту. Једнако право имаду и вероисповести које су у досадањем правном поретку биле запостављене. — Апсолутној и безобзирној примени наведених принципа постављене су границе; али су оне неодређене и мутне. Тако, с обзиром на члан 4. Устава, каже писац; „На питање, који су поједини правни прописи члана 4. Устава укинути, није могуће дати прецизан одговор...“, и „стога, док нема закона о том, само у појединим чисто конкретним случајевима (код склапања брака или код решавања којег другог брачног питања), просудивши све околности индивидуа... узевши у обзир интерес целине и чувајући углед установе брака као такове, — моћи ће се одредити, до којих се граница може и мора поћи у изједначавању дотичног грађанина са другим „привилегисанима' у обзиру прописа гледе склапања и разрешења брака", Држимо, да се такав поступак индивидуализирања не може препоручити у приватном праву.

Г. Др Томац свестрано је обрадио питање специјалних духовних судова Римокатоличке и Православне Цркве, доказујући да у смислу Устава тим духовним судовима нема опстанка, Ми смо у томе потпуно његова мишљења; али се не бисмо усудили повући конзеквенце из тога за садашњост, Писац с правом каже, да ти духовни судови не одговарају прописима Устава, и да изреке њихове нису осуде судова. Из