Nova Evropa

и век који је у вери отаца гледао знамење свога бића и свога опстанка, тај век не може, неће, и не зна одрећи другоме право на његову реч и његову веру. То је јасном убедљиво за свакога који зна да се биће и вредност човека не мењају, ни онда ако би га било какав апостол и помазаник привео посвећеној водици, ни онда ако би му се одузела могућност

да прими на матерњем језику основе науке и знања.

Треба се пустити низ све путеве што воде у вековно наследство и у инстинкте нашег народа, па ће се видети, колико су методе и поступци неких људи — а често и државне

власти, идентификовани интересима партија према деловима.

нашег народа несловенске речи — били противни и духуи свести српскохрватског племена, које — као најбројније и као окупљач расе — ствара језгро ове југословенске државе,

државе о којој је сањало, коју је желело, коју је исповедало, и коју је створило. По незатајеним правима окупљача, стварача, и победника, ово племе даје држави име и силу, и печат свога духа и свога језика, што се има манифестовати у целокупном животу јавног, грађанског и државног устројства у земљи и изван ње, С тога гледишта може бити места само једном југословенском држављанину, грађанину југословенске државне заједнице, од којега се тражи пуна и неприкривена љубав према државној заједници и према целокупном народу. Свако другачије схватање и поступање изазвало би непремостиве сукобе и узбуне у узнемиреној народној души, која

је по својим расним предностима спремна да своју љубав прелије и пренесе и на читаво људство.

Толико ради разумевања и објашњења оног што хоћемо да кажемо. Јер они који су дизали досад глас у одбрану југословенских мањина често су радили то било са примишљу било из незнања. Они нису хтели или умели да изнесу све појаве и праве узроке, па су долазили до кривих закључака. Да су све изнели, увидели би били да је исти притисак, да су исте незгоде и неправде, да су исте варварске методе, примењивани и на добром делу српско-хрватског и словенског племена, па би дошли до праведнијих закључака. Па још и данас, ако неки нови нацијонализам, неки фашизам, неке војне лиге, и слично, спроводе једно давно и несавремено насиље над човечјим духом и телом, даби одржали неке Мусолиније, Цанкове, Пангалосе, Хортије, и сличну чељад, на власти HM у власти, — зар нису оне већине, и по броју и по вредности, које морају да трпе та понижења, праве правцате „мањине“, за које би требало да се заузме читаво цивилизовано људство 7 Ако, дакле, неко устане да подигне глас у одбрану тако схваћених мањина у овој нашој земљи, неће му се замерити, и неће та обрана бити осамљена, јер ће јој се придружити милијони југословенских грађана, који с огорчењем прате већ

38