Nova Evropa

Francuzi u dvoumici da li treba od strane framcusko-britanske poduzimati ofanzivu na Jadranu, jer bi to moglo pre uznemiriti nego li ohrabriti Italiju; dok još 25, septembra nalazimo San Gjulijana gde pita za savet svoga poslanika u Petrograđu (markiza Karlotija) u pogledu raznih uveta što bi ih Htalija imala da postavi, pa tu navodi kao buduću granicu »vodenu liniju koja bi išla od Alpa pa sve do Kvarnera«. Nigde se ne spominju teritorijalne pretenzije na Dalmaciju, jedino se govori o iskrcavanju trupa onde, pa i tu se iz jedne rečenice u telegramu vidi da je San Gjulijano sasvim spremno računao na nepristanak Saveznika (»L'intervento dell' Italia« Br, 51). Jasno je, medjutim, da su u mnogim talijanskim krugovima pocstavljani mnogo ambicijozniji zahtevi, te se ne može zameriti Sazonovu što je opomenuo Ser Džordža Bukanana {7. oktobra), da »zahtevi Italije napreduju s velikom brzinom u svima pravcima« (1514, Br, 59), Meštrović je stoga imao potpuno pravo izjavljujući da je »Dalmacija u opasnosti«, te pozivajući svoje prijatelje u Rim, da mu se pridruže {vidi kod Paulove ma str. 11).

U to je doba bilo već jasno, da je Još važnije od držanja Italije utisak koji će njeni zahtevi po svoj prilici učiniti na vlade i na narode Antante, Jugosloveni u izgnanstvu nisu bili uzeli u obzir potpuno nepoznavanje jugoslovenskih prilika u svima zemljama Zapadne Evrope, usled čega su savezničii državnici vrlo malu važnost pridavali sudbini Jugoslovena, dok su naprotiv — apsorbovani nastojanjem da se dobije rat, te usredsredjujući svu pažnju na ono što vodi k tome — ulazak u Rat i poslednje velesile, sa mominalnom. vojnom snagom od 1,200.000 ljudi, smatrali neobično važnim, možda čak odlučujućim, faktorom, Koliko je naporan bio zadatak, učiti javno mnjenje Zapada, ko su Jugosloveni i u čemu je njihov problem, to su omda pokazale one teške četiri godine nevolja i izgnanstva, Ali je početak bio učinjen, krajem septembra 1914, kada su Trumbić, Supilo, i Meštrović — zauzimanjem otpravnila poslova Srbije u Rimu, G. Ljube Mihajlovića — primljeni od francuskog, ruskog, i britanskog ambasadora. Sva tri diplomate bili su ljubazni, ali suzdržljivi, i nisu pokazali mnogo razumevanja za stvari o kojima se radilo. Ipak je dat jedan dobar mig од! strane Ser Renel Roda, koji je, saznavši da su sva iri posetioca Dalmatinci, izjavio da žali što nema nikog ko bi bio ovlašćen. govoriti u ime Hrvatske,

Ove posete bile su kao hladan tuš za izgnanike. Na jednoj strani, uvideli su važnost Dra. Hinkovića. kao uglednog narodnog zastupnika iz Hrvatske, pa su brže-bolje poslali i poruke u domovinu, usled kojih je onda došlo do prelaska preko granice još nekih hrvatskih i slovenačkih zastupnika, poimence Gregorina, Trinajstića, Vošnjaka, i Магјапомтса, Na drugoj strani, postala im je jasna potreba da se utiče na poglede sa-

74