Nova Evropa

laže za propagandu u francuskoj štampi protivu Austro-Ugarske, te preporučujući ovu silvar kao hitnu, jer bi mogla da uskori konačnu odluku i Italije i Rumunije {ibid, Br, 227), Na fraženje Izvoljskog, Supilo mu je pripremio četiri memoranduma, u kojima je zbijeno izloženo: o opštem položaju Jugoslovena, o njihovim finansijskim i privrednim izvorima, o ftalijanskim manjinama medju Jugoslovenima, i o potrebi Ugarske da ima izlaz na more. Ovima je Salvijati dodao još dva, u kojima objašnjava političku ulogu Supilovu, daje ukratko pregled o političkim strankama u raznim jugoslovenskim pokrajinama, i posvećuje maročitu pažnju jadranskom položaju Ugarske, koji је maravno imao prilike iz bliza proučiti za svoga boravka па Kijeci, Sva su ova memoranda ofštampana u celosti u zvaničnoj nemačkoj zbirci dokumenata koji se odnose na diplomatsku ulogu Izvoljskog (Stive, sv, VI, str, 136—161), i oslaće kao najveštije i najubedljivije sastavljeni pregledi ovog problema iznesena na tapet za vreme Velikoga Rata, Ta su memoranda poslata od Izvoljskog 1, (14.) decembra i Sazonovu i Delkaseu, s toplom preporukom, U svome pismu Sazonovu, Izvoljski kaže još, da prilaže i jedan memorandum profesora Masarika o budućnosti Češke, koji mu je dostavljen bio takodjer po Supilu, ali koji je verovatno odvojen iz dosijea, budući da G. Stive kaže za пјеба да »fali«, (Zbirka G, Stivea je, naravno, prost prevod s originala iz ruskih arhiva, sada u rukama boljševika.) Ovaj dokumenat je po svoj prilici jedan moj poverljiv memorandum, u kojem sam opisao svoj tajni sastanak sa prolesorom Masarikom u Roterdamu, okfobra 1914, te u kojem sam onda dao izvod iz njegova izveštaja o tadašnjim prilikama u Češkoj i o njegovim namerama za budućnost (posle Rata objavljen od mene u br. 10. »Slavonic Review«), Ovaj je memorandum držan u fajnosti, iz pojmliivih razlog84; pri svom povratku u London, ja sam dao jedan prepis PForenj-olisu, jedan Stidu, jedan Ser Pavlu Vinograđovu, koji je baš polazio za Rusiju, pa je obećao da će ga predati Sazonovu, i jedan Supilu, da ба dostavi Izvoljskom, i to kad se vraćao u Francusku posle svoje druše posete u Londonu, — Iz sveđa ovog dovoljno je Jasno, da je Supilo, već pri svojoj prvoj poseti, uspostavio bio veoma dragocene veze, i bio saslušan u pogledu jugoslovenskog stanovišta od nekolicine najuglednijih državnika Amtamte.

Istina je, da su stvari mnogo sporije išle u Londonu. To је došlo delimično usled pbipunogš meznanja, nesamo široke javnosti nego i zvaničnih krugova, celog kompleksa rasnih problemA u Hapsburškoj Monarbhiji, i isto tako svega što se ticalo Jugoslovenskog Pitanja, Ali je to dolazilo i usled veoma razboritog osećanja, da je u doba najveće opasnosti i neizvesnosti, u kojima smo se svi nalazili onih prvih meseca Rata, značilo takoreći kušati Providjenje, kad se gradilo ražanj za zeca koji

76