Nova Evropa

bili dvostruko zadovoljni što je došao, jer do njegova dolaska nije bilo u Velikoj Britaniji Jugoslovena koji bi mogao poslužiti kao živ svedok težnje za jedinstvom, Za njegovo se ime već znalo medju političarima, radi njegove veze sa Fridjungovom Aferom, pa je stoga bilo lako G,. Stidu da ga prikaže Forenjolisu kao pravog predstavnika Hrvata,

Mislio bi čovek, да će se Srpsko Poslanstvo još više nego mi obradovati dolasku čoveka kakav je bio Supilo; ali smo se u tom pogledu brzo razočarali, Novi poslanik, G, Bošković, došao je bio iz Atine sa znatnom diplomatskom reputacijom, kao onaj koji je doveo do Srpsko-grčkog Saveza; ali je u Londonu om ostao od početka do kraja, da tako kažem, riba van vode, Nesamo da nije znao engleski, nego nije imao mi pojma o psihologiji Britanaca, niti o britanskim političkim tradicijama i ustanovama, tako da nije bio u mogućnosti da se obavesti ni o zvaničnom. ni o Javnom mnjenju i shvatanju stvari. Celo njegovo držanje bilo je kruto i nesaviiljivo, za njega mije postojalo načelo do ut des, a potpuno je nemogućno bilo diskutovati s njime, ma samo i kao ideju, teritorijalne koncesije. On Je smatrao sebe nekim naročitim pobornikom srbijanske vladavine nad Makedonijom, a nije se mnogo interesovao za Hrvatsku ili za Jadransko Pitanje. Lord Grej, u svojim memoarima {» Twenty-five Years« IH, 197), priča, kako je G, Bošković završio jednom razgovor s njim »rekavši, da će oni pre umreti nego dati Bitolj Bugarskoj«; pa dodaje: »Predpostavljanje smrti prekinulo je svako dalje razlaganje, i ja sam sa strahopoštovanjem zaćutao, Moji napori bili su uzaludni, a jedini rezultat mojih saveta bio je izveštaj, da sam anti-Srbin«. Ne bi bilo teško nadovezati ovde Još koju anekdotu u dokaz, da je držanje zvanične Britanije naspram predstavnika Srbije bilo sve pre nego srdačno, U stvari, Forenj-ofis je s očiglednim zadovoljstvom primio Supila, čoveka koji je pokazivao državničlkko razumevanje za probleme Balkana u najširem smislu, sa svim njihovim uticajem na marodnost, pomorsku silu, »Drang nach Osten«, i +, d., G. Stid izmosi na zanimljiv način, u jednom odeljku svojih uspomena {»Through Thirty Years«, sv, П, 54), kako se pojavila »surevnjivost« G. Boškovića, kad je video da »neotesanog Dalmatinca bez zvaničnog položaja« »primaju byitanski državnici na poverljive razgovore, kakvima nikad nije bio počašćen alkreditovani predstavnik Srbije«,

Supila je uveo u Forenj-ofis, kako rekoh, G. Stid, i teško da se je mogao naći bolji posrednik, kad se ima u vidu dugogodišnje iskustvo Stidovo u Beču i njegov položaj kao urednika » Tajmsa« za spoljne poslove, Gospodjica Paulova {na str, 19) kao da zaključuje otud, da su u Engleskoj osobito na ceni »spcecijalisti«; meni se, medjutim, čini da ona ne uzima dovoljno u obzir značaj » Tajmsa«, njegovu potpumu nezavisnost od uticaja

8.